Отаџбина

660

НАРОД II РАДНКА.111

Пије никако чудо што су радикали после оволиког хвалисања, пред изборе скупштинске онако разметаше у 139 бр. свога органа говорећи како би народ, кад би и само ногом лупио растерао све пацове који му срце гризу, па се с тога немо гу да начуде како су српски лавови по кашто као мипш, плаше се каквог капетанчића итд. Оволико самопоуздање баш ни у миша не би могло остати без последица а камоли у радикала, и ми већ у 146 бр. њихова органа читамо позив, у коме се свак живи иозива да се упише у партију, и ту се вели како ће се скорим показивати прстом на онога који није уписан ма у коју партију, онако исто као што се пре нишанило на онога који је био уписан ! По овоме најсвечанијем машместу, радикали нам иешто мало чудно изгледају. Од идеал радикала сад постају крпарп, препоручују да се штеди тиме, што ће се укивути нека »надлежатељства" чиновницима се издавати лоловпна плате и допустити им се да Т Р Г УЈУ и раде све поштене послове. А у 10 бр. од 1882. год. свога органа, радикали поново вапију да се штеди, жале се како напредњаци иронички одговарају напвнпм народним посланицима овако: »ако хоћете полицију, судове и војску да вам је безбедан живот и имање мора се трошити« птд. Па шта више , веле радикали даље, влада излази Данас о предлогом о сатрапијама, којим ће иоследњи пут забости нож у рањаво срце народно. У 11 броју од исте год. поново се јуриша на предлог о кајмакамијама па у чланку „доле с кајмакамијом« поред осталог вели се, како ваља у начелу признати да су устапове ради народног благостања, као и то : »Да се сам народ покрене из мртвила; (— шта, г. г. радикали, зар се лавовски народ умртвио? —) да он сам узме у своје руке бригу о своме благостању, а то ће рећи да он узме управу у своје руке. За народно благостање нужна је Оамоуправа" Даље се у гом броју вели, да без економне реФорме нема ништа и да се она мора отпочети »прикупљањем распачате земље у гомилу, удружењем рада и капитала, и завођењем савршеннје нроизводње". Да нрекинемо ову монотону економску кукњаву радикалску, са неколико узвика уставних. У Л8 бр. од 1882 год. јадикује се што је потпредседник погазио устав у самој скуиштини, а у 45, и 47 и 48 броју радикалног органа продужава се та иста кукњава , (— а куд је господо радикали опа пробуђена жива свест уставна на коју се ви непрекидно позивате? —) па међ осталим (бр. 48) доказује се како се напредна влада трудила да у самој скупштиии метне нож под грло народном опстанку (? !) Даље се продужује говор о уставности и вели се међ осталим у 51 броју