Отаџбина

парод II РаДИКАЛИ

661

да: »сви европеки устави са врло малим изузетком (нема изузетка, г. г. радикали, будите уверени) удешени су пе по вољи народа, као што се то вешто труби, већ по вољи оне незнате класе људи, које ми у доби апсолутизма, познајомо као највеће гониоце народа, као неограничену власт, као тираиију« [боље би било, г. г. радикали, да сте рекли : као богаташе умне и материјалне, који хоНе да зкиве олако, онако исто као и главни радикални живаљ). Даље се вели да се у корист народа учшга нешто само на силу, а за пример наводе напредњачку владу. А у 53 броју говорећи о васкрсу вели се да у данашњем хришћанском друштву нема ни мало науке хришћанске, и стоји све оно што је Христос осуђивао (таки је, г. г. радикали, свет од како га је, па ће таки остати дакле га год устраје, а бога ми и ваши су редови пуни и препуни оних које је Христос осуђивао.) Па на послетку у великом очајању неком у 81 бр. вели се да је све пошло ђавољијем трагом, да се наиредњачка влада заошијала низ брдо и да за собом вуче Србију (— е, како хоће да иропадне све, кад не могу да дођу радикали на владу, то је истина жалосно, ио тешите се, г. г. радикали тиме, што ће без сумне доћи кад тад и на вас ред да што мало чалабрцнете —) Иза овог злослутног говора долази нека врста Фаталне филосоФије, и у 63 броју вели се, како се источни народи надају некој сјајној будућности, у којој ће печенс шеве падати у уста ; (— па п ви се нечему налик на то надате, господо радикали, јер опште благостање много вигпе значи од печених шева —) како је наш народ бивши дуго иод Турцима и сам наследио од њих тога (— е па шта ћете, маса је свуда па и у нас Фаталистичка —); како се један део народа почео тога отресати а власници не ће и т д. Ето тако иде са радикалском философијом , а у грдњама су они још епособнији. Тако међу осталим у 5 3 бр. свога органа од 1882 год. радикали нанадају на »Видело« овим речма: »од постанка свога чим је измилела на »Видело« та нроститутка штампе, та нагрда јавне речи, грди и иодло напада све оно што није сретно да носи име напредњачко (— е, г. г. радикали, у том нисте ни ви ни мало изостали иза свога нротивника кога нападате —) лаж, подметања и лична грдња зачињавају једино ступце тога напредњачког грдила.« После ове сокачке грдње, радикали нас на ново изненађују својом хладном философиј ом партијском, и већ нам у 68 бр. говоре како су хладно судили и мислили о раду партијском; како су вршили своју дужност према влади кад су јој погрешке напомињали, и на послетку како су они (радик.) хладно вршили своје партпјско О таџбина XII. 4 8. 41