Отаџбина

602

народ и радикали

опозиционарске дужности, па пооле те снмохвале и хладне фплосоФије одмах ннм (87 бр.) напомии>у како-су сб кајмакамски курјаци нокрстили, добили име вапредњаци (— е, зар то није хладно умовање?! — ) Л у 69 бр. јадикује се како влада Фатално гледа да се борба партијска развије до опасне акутности. Иза тога у 89 бр. долази најзначајнији чин у животу радикалском, долази оставка н.ихова на места посланичка. Поступак овај правдају радикали тиме. што веле, да су политичке странке дотле завадиле да се не чују и не разумеју (— ех г. г. радикали, то су благодетне последице уставне борбе коју вп обожавате —| По њихову дакле признању радикали дају оставке из чистог патриотизма. Ми им > том, на послетку, не ћемо ништа приговорити, јер је патриотизам ствар која се не мозке опипатп, али иам се чипи да према свему што се зна о том највигаем људском осећању, п.ега могу имати само појединци, а никако корпорације и партије. Иза ФалосоФСког хладног посматрања и мотива патриотскпх који иринудише радикале да даду оставке, долази нов речник нартијске уљудности. У бр. 82. напредњаци се престављају као гавранови и орлушине које грокћу око стрвипе. По овоме наводе се речи сиаситељове (бр. 92.) којима се пореде неваљали људи са неродпим дрветом, с. чиме се напредњаци пореде. А из овог вапаја није ни могло изићи ништа друго но оно што радикали рекоше у своме органу бр. 113 од 1882 године, као да је народу осванула црна недеља и вампир забоо канџе у жртву своју. Па како се одавно нису хвалили опет у 114 бр. размећу се како су мудри, како су сложни, како су искрени и достој апствени птд. и куде »Видело« и противнике рекавши у своме 115 бр. да је баш »Видело к и напредњачка штампа оцрпила образ јавној речи, па уз то и „Садашњост" напомињу која је иодметала појединима крађе , скотолОштва итд. Но да нрекинемо говор о хвалисању и свима узалудностима радикалским, партијски је образ врло светао у свих народа на земљи па разуме се да то мора бити и у наших радикала као партијаша — да то прекинемо и свратимо пажњу читалаца на политичку и социјалну исповест г. Пере Тодоровића, који је по нашем схватању трећи на реду у партијској јерархији, а други изнимак отвореног радикала у целокупној нартији. Иолитичка и соцпјална наговест г. Тодоровићева, пропраћена је на радикалној скупштини у Крагујевцу са бурним одобравањем и пристајањем, на с тога поред онога што смо поменули из назора г. Николајевића и г. Раше, назори г. Тодоровића нам могу послужити као иазори