Отаџбина

КЊИЖЕВНОСТ

675

исто нема ни у нрвом иогодишњаку С е р б. новип а од 1814 г. (другог погодишн.ака нема нар. библИ, коме недостају бројеви 139 и 140 од 24 и 25 јупија. Ко зна, да лн је то лисмо Вуково и штамиано било ?

В. Јагић у својој реценсијп на доло Ил. Кул. вели : — — »Писац жали, што је срп. литература Вуковом реФормом изгубила чврсто земљиште, на коме је дотле стајала? какав српски Ломоносов и Карамзин били би по његову укусу бољи од Вука. Менп није јасно шта он мисли кад то каже. Ако је искрено увереи о ономе, што је речено на стр. 232, на име да се срп. језику не може одрећи право самосталног књижевног развијања, онда не могу никако да разумем како би »славееосербски« (пола црквени, пола народни) мешовити језик могао дати српској књиж. чвршћег ослопца, него прави и племенити нар. језик. Као критичан литерарни историк не ће зар кудити, што је руски књижевни језик давно оставио пут Ломонословљев, па сс, примивши чисто народне елементе. прекрасно развио и створио дикцију каквог Пушкина или Тургењева. Шта би било вајде Орбима, да су, према овако природном развитку руског језика, остали верно на станишту Рајићеву: или при слов. дикцији Мушицкога? Би ли зар Руси српске књиге а 1а Рајић и Мушицки радије куиовали и читали него прави орп.језик красних нар. песама : или мисли ли писац, да би тада образовани Срби брже руски учили. Ни по чем. На против Срби би онда морали учити славбно-сербски и руски, док сад само уче рускл, ако им је до тога (по моме мишљењу ово не би требало да иде по ћудима политичке струје), да се с руском књижевношћу упознаду. Ја дакле не само што не мислим да је то несрсћа, што су Срби место Ломоносова, Карамзина (до^ајмо још: Пушкина, Тургењева и. т. д.), који су управо сви говором и стилом тежили Вуковој мети, одмах Вука добили, него ми је баш у томе главно значење Вука, што ,је он у својој особи сконцентровао напредак читавих генерација и тај напредак умео улитп својим сувременицима. Да ли је писац осим тога помислио, да се само на тако природној основи, као што је Вукова реФорма, могло постићи књижевно уједињење Срба и Хрвата ? А ова је идеја нама јужним Словенима баш ирва и најважиија. Шта значи пак »начинакицал са сербскал литература могла над-ћдтсл на широкое развитје совм'ћстно сг русскои а ? Ја свакојако разумем »широкое ј)азвит1е 11 руске књижевности : али не увиђам, како би »широкое развит1в в отуда српској литерат. у део пало, већ ако није хтео писац