Отаџбина

674

књижевност

Опширна реценсија Нила Попова куд и камо је надмашила објективношћу и дубљином и реценсију Б. Макушека и само дело Нл. Кулаковеког. У њој има нових и красних података за иоторију славено — србске школе и о славеносербским учитељима, што дођоше из Русије у нрвој ноловини прошлога века. Попов нознаје далеко боље нову српску кн.ижевност од 11л. Кулаковскога. Он се понегде чисто поноси тим својим апан.ем, наводећи на пр. читав низ чланака из Летописа, Матице Орпске, које је Пл. Кулаковски могао још употребити — што у осталом није нотребно било, јер -Д е т о н и с и нису кака забачеиа броширица, на ко.ју некоме ваља пажњу обраћати. Он даје нове податке и срп. литерарним историцима, исправља ногрешкс Пл. Кулаковског, попуњује празнине у његову делу и у огпиге правилније и објективније од н.ега суди о појавима. 0 ноштовањем мора човек да слуша и противника, који говори оио што зна. Велим противника, јер Нил Попов, и ако не пристаје отворено уз тенденцију Пл. Кулаковскога, нигде је и не обара и тиме је као ћутећи одобрава. По томе, и што не таји својих симпатија према противницима Вуковим, он се ипак јасно исказује на којој је страни. Али та откри -.ена места у његовој расправи су и најслабија меота њена. Тако он као да не признаје, да је Дапичићевим »Ратом за ср.пски језик и правопио« (1847) задобијена била главна победа Вукову правцу, ца помиње Светићев »Кључјезика срнског« који је штампан 1852, Е. Михаиловића »Одбрану језика србског од изопачавања и простачења и кирилице од вуковице® (1863), чланке Светићеве у »Огледалу србоком« (1864) — не знајући или не хотећи знати, да се на те гласове више није нико обзирао, па вели : „ — — что свид^тел кствуетБ ка >; г Б искреннн бнли лгоди славнио — сербски школБ! и какБ глубоко бнли уб'ћжденн в 'ј> правот']з д!зла, которое так 'Б долго и †конц г ћ коицов 'Б такЂ безусшћшно за1ЦИ1цали,' ( А на послетку вели о књизи Пл. Кулаковског, да заслужује нажње „и по своему предмету и по безпристрастпо (иск.почал отзнвовђ о Хаджич г ћ — Светич'ћ). к Н. Попов жали, што Пл. Кулаковски није штампао ради угледа који одломак из првог састава Вукова, који је штампао у С е р бским новинама одмах по доласку у Веч пре познанства с Копитаром. Тај би састав био као неко писмо о пропасти српској 1813 г., О том саставу ја сам први пут читао у биограФији Вуковој од Срезневског. Од онда сам га једнако тражио и не могох га наћи. У нар. библиотеци у Београду има један егземплар С е р б с к и х н овина од 1813 г., коме недостају само бројеви 96 од >7 нов. и 116 од 25 децембра — у озталам бројевима нема тог састава. Тако га