Отаџбина

КЊИЖЕВНОСТ

673

]Ј. Овде ћу да кажем само, да је сам В. Макушев штампао своје члаике уфилол. В^стнику без т>.. док је тај часонис уређивао пок. М. А. Колосов, а то је до нре год — Да се види како В. Макушев, мисли о уједињен.у Срба и Хрвата, навешћу овс његове речи »Избор јужнога говора, као што га је разумевао Караџић, за књижевни језик, може само годнти неумереном патриотизму и одвести к изједначењу (отожествленш) Орба и Хрвата, али се ни чим не може правдати." А како му је драго ухватити српскога писца у претераном патриотизму, показао је у Ф и л. в ^стн. од 1831. X 4. стр, 322. где је, нашавши да је II. Срећковић у својој расправи „Краљ Вукашин убио цара Уроша« штампао један сумњив споменик, узвикнуо : у томе ја видим рјат ГгашЈет ас! тајогет §1опат ЗегћЈае и. т. д. Као да је реценсија В. Макушева подејствовала па Пл. Кулаковскога силније од свију других. Он се застидео и раскајао, што је својом благошћу према Вуку свога доброга оца увредио, те у одговору своме мени вели, да му оно, што до сад зна о Вуку, не даје права ни да осуђује ни да хвали Вука као човека, али »можда се тада (кад се штампају све успомене о Вуку) не ће више подоз р е в а т и, д а ј е В у к К а р а ц и ћ б и о ч а к и а г е н а т М ет е р н и х о в, што ми је казао у своме писму један од ауторитетних иознавалаца славенског живота у првој половини XIX века« .... Да станемо мало . . . Вук као човек не би нас се ни мало тицао, да није био творац књижевног језика и правописа српског. Ако је некоме требало политично оруђе, агенат, онда се врло мало могао користовати Вуком као човеком, коме је све време за рад био одузео онај други Вук. Ако ли је Вук као творац књижевног језика српског био чиј агенат, онда се то мора показивати и на раду његову. А како је тај рад светао као сунце и пун благодети био за српску књигу, то Метерних — ако је Пук његов агенат био — мора да је био српски, па јамчно и словенски пријатељ, и Пл. Кулаковски не треба вигпс то овоје откривење да таји; ако ли је пак Метерних био српски непрнјатељ, оида му Вук Караџић није могао бити агенат. И који је тај безимени »ауторитетпи познавалац« Пл. Кулаковскога,. који тако што зна ? 11 од куд зпа ? Што не изнесе доказе? И зар би Милоши Светићи, Евстатији Михаиловићи, Макушеви и. т. д. жалили Вука, да су досле могли ма што тако о њему доказати ? И један Платон Кулаковски усуђује бацати се блатом на једну од најсјајнијих словенских звезда XIX в.! ! — Оно и досле се словеноФиловало, али овога није било ! '. Рус. Фил. вЂст. 1879 Л* I. стр. 141.