Отаџбина

48

РЕМОН, ОД МАРИ.ЈА ИШЛРА

— Наде? IIа то је у нама самима. Никада се ни на кога не ослан ајте, већ ка себе самог, па ћете се ређе преварити. Фантазије и младост пролазе брзо . то знам, а друге вам махне не знам. Али баш и када би вам ја обећао да ће моја кћи чекати вас, зар би ми ви веровали ? Ми Инглези имамо једну пословицу која вели «Ргогтзез апс1 рје сги§{;з аге тас!е 4о ће ћгокеп" (Обећање и колачи граде се за то да се ломе); она је истина више шаљива него поштена , али у љубави све бива по тој пословици. Ко ће знати чија је будућност ? Ја, који ево сад с вама овако разговарам, нисам ни мало сигуран да ли не ће једноч време донети да баш ви будете мој зет, али то ћете ваљда признати да би ја био права будала када би ја то сада с вама уговарао ! После тога, као да није нигпта ни било, вратио ме на терасу , са таквим лицем као да смо непрекидно о ботаници разговарали. Што се мене тиче, мене је давио јад; за ме беше јасно да он тако изненада полази у Милано за то да мене час пре растави од Маре; он ће сигурно спречити наш последњи састанак Та ње нема више. — II не ћу је више видети — рекох сам себи. У тим речима беше за ме сума свега очајања, и ја осећах ужасну празнину у срцу. 12 Јурнуо сам у најгушће сенке парка да сакријем своју тугу. На свакоме сам кораку сретао успомене наше љубави: ето на тој клупи сневали смо најнежнију будућност; ту ми је причала своје детињство; у овој алеји смо се препирали, јер ја сејах узео доказивати да ја њу више волем него она мене; дрва , цвеће чак и мутави кипови, све ми је говорило о Мари коју бејах изгубио; ето и по други пут остах сам самцит на свету без икакве цељи и снаге, са разорепом душом.