Отаџбина

534

СРПСКА ИСТОРИЈА И ЊЕНИ ИЗВОРИ

Остала житија овако исто обилују чудесима и сва су на један исти калуп исписана. У животу Пемање. Стевана првовенчанога , Радослава и Владислава , поред малених напомена о животу и смрти тих владалаца, што се налази у свима нашим историцама, главну садржину њихову испуњавују светитељска дела Савина. Све до Уроша првог Сава се јавља као главни Фактор целокупног државног живота у Србији. Кроз живот Урошев Милутинов, Драгутинов, Стевана Дечанског, и Душана поред неколико цртица војничких државнички дела њихових, које су нам свима познате провејава само једно једино начело—домаћи раздори и отимање о владу, где један христољубиви и благочестиви краљ дави или ослепљава другог тако исто христољубивог и благочестивог. Ето таки су нам историјски извори жигија краљева српских у главноме све оно што има у њима од вредности могло би се свести на ових неколико цртица, које су нам не мало свима познате на име: отац Немањин прогнат од браће са своје очевине побеже у Дукљу, ту му се у Рибници роди Немања и би крштен по обредима римске цркве, но повратив се у Рашку по ново прими крштење по источним обредима и задоби источни крај очиних земаља: Топлицу, Ибар и Расину. Немању заволи цар Манојло и даде му за тим уздарје Дубочицу. Он за тим зида цркве у Топлици на ушћу Косалнице цркву свете богородице, на ушћу реке бањске цркву светог Николе; браћа му за то позавиде ухвате га и баце у тавницу ; Немања се избави и у знак благодарности за избављење сазида цркву светом Ђурђу (Ђурђеви стубови) у Раси; по овоме долази с браћом до већег сукоба, и победи им војску састављену из Грка, Фруга и Турака, близу Звечана рекав најпре својима: (< само чините оно што видите да ја чиним." На скоро за тим грчки цар поквари мир са Србима: Немања се здружи са угарским краљем те у друштву нападну Грке и дођу до СоФије;