Отаџбина

ПРЕКО ГРАНИЦЕ

565

љон радио и преживео него и читаву масу од речи до речи иреписаних депеша, наредаба, диспозиција, којс се тичу целе ибарске дивизије. Ти званични податци које ћемо на своме месту цитирати, дали су нам могућности да контролишемо исказе појединих интересованих очевидагда, и тако можемо бар покушати да налишемо приближно верну слику онога што се радило око Куршумлије. Према материјалу који нам стоји на расположењу, чини нам сз да је прва погрешка учињена с' тиме што је за Команданта Ибарске дивизије постављен потпуковник г. Стеван Бинички. Далеко од нас и сама помисао да тај одлични и храбри ОФицир наше војске није био за ту велику команду, на против, ко год је имао прнлике да се с' њиме ближе позна, ко га је гледао у борби 16-ог и 18-ог Септембра 1876 године . тај га мора волети и као војника високо поштовати, али — г. Бинички, који је пре првога рата био скроман енжењерски канетан, изишао је из рата, истина тешко рањен , али већ као потпуковник, и гдекоји ОФицир , који је пре рата био „старији у рангу" беше му сада потчињени. Треба много опште образованости и шпроког срца у дотичнога, кога су други „прескочили," иа да то ни мало не упливише на његов рад. ПосТавши Командант Ибарске дивизије, г. Бинички добио је под своју команду два бригадира, који су оба пре рата били старнји од њега: Ко је год служио у војсци знаће шта то значи. Дармар који је учињен у ОФицирској ранглисти аванзовањима ђенерала Черњајева, учинпо је у нашој војсци много квара, који мал' да се и дан дањи не осећа. Али рат је ванредна прилика , ванредне заслуге и способности изазивљу и ванредне награде. Прекраоно. И ми смо за то. Али кад један оФицир, ванредним заслугама и способношћу дотера за годину и неколико месеци од четнога командира до Команданта дивизије, оида, не треба заборавити да ће самопоуздање тога човека силно по-