Отаџбина

570

ПРЕКО ГРАНИЦЕ

ћом пз Речице. Овај добри „ггоп чоручик" — (тако га зваху војници што је место поповске капе , носио шајкачу са знацима) чинно је лепе услуге свима старешинама наше војске, који у оним крајевима дејствоваше; штаб ибарске дивизије путовао је са колима преко Мрамора главним путом. У Прокупљу затекао је командант дивизије прави хаос. У сред вароши грозан пожар у највећем јеку; војска наша растурена по вароши, неосигурана довољно истакнутим одељенима п предстражама; у најближој околпни вршљају Арнаути убијајући свакога ко им нод руку дође; грађанство прокупачко заплашено, није се могло повратити и лако доћи себи, већ се већим делом посакривало и позатварало по својим кућама; дрски пљачкаши како мештанп. тако и са стране, обијаше куће и амбаре одбеглих Турака односећп све што нађоше. — Једном речи свуда неред, несигурност и неспокојство. Чим је штаб дивизијски стигао. одма је настало кретање и рад. Војска би послата до села Потока да заузме положаје и истакне предстраже до Крље Џамије и у лево до Топлице; да поседне пут од вел. Плане, те да спречава бегање Арнаута из села са леве на десну обалу Топлице и т. д, Преко пута саме вароши дуж пасјачке планине заузеле су предстраже 2 чете моравског батаљона алексиначке бригаде, у лево низ Топлицу до Речице и Житорађа. У самој вароши остале су првог дана само оне трупе, које доцније стигоше као бивша резерва и позадница при напредовању са Грепца. Онај део варошн који је горео, Опасан је војничком стражом и војска је гасила пожар. Беше шапутаља о неким многим новцима црквсним и школским , које као да један грађанин, (тутор цркве) беше сакрио од турака и закопао у своме дућану под бачвом комињака, а тај исти дућан био се већ у пожару срушио. Ту је постав-