Отаџбина

ИРЕКО ГРАНИЦЕ

587

довољно наћи, да се ватре ложе, јер беше јака помрчина од пале магле ухватила. Приметба,: Према диспозицији требала је војска из Чучала поћм 4 1 1 2 часа из јутра а не у 1 Ј а 6. Узрок је овоме г. командант И. Ц. Живковић и командант I крушев. бат. II кл 1.) Што је командант г. И. Ц. Шивковић истина у 4 сах. изјутра стигао из Клисуре у логор, али у таком стању да су га г. г. ОФицири морали задржати да мало спава, те је тако у кући где је командант логора, провео до 6 1 ( 2 часова. 2.) Што је командир крушевачки по распореду требао још синоћ доћи на Чучала, јер без њега беху само две чете дошле, а остале су с њиме — незнано где остале и тек вечерас стигошв у Српце." Саму битку куршумлијску описује г. Ђорђе С. Ађанин у свом дневнику овако: (( Наша је војска у јучерањим заузетим позицпјама заноћила, и јутрос у 7 часова пре подне пође се на непријатеља налазећег се у Ммкуљаснком шанцу крсташити. Бригада крушевачка спуштала се полако од јучерашње позиције низ брдо у једну речицу а одатле пењала се к Микуљанском шанцу на непријатеља. Но непријатељ је још ноћас свој ланац низ ову речицу распустио , и ухватио што већи положај спрам наше војске — око свог шанца. Наш спуштајући се ланац — управљени на вис шаначки опази непријатељски ланац у речици, и поче жестоко плотунима пуцати. Борба се жестока отвори. Ланац непријатељски са огромиом виком и дреком пзтрчи јуришом на наше наступајуће колоне , и тако изненадно , да наши војници почну одступати, пењући се на супротни вис, пред селом Гор. Микуљане. Кад се наше трупе успеше на овај вис, онда громко повикаше „Ура'4 и опале нлотуне на напредујућег непријатеља. Непријатељ видећи да наша трупа весело заузе овај вис па с њега