Отаџбина

ПРЕКО ГРАНИЦЕ

595

ристи, јер би за то време приспела и лева колона и успешан резултат битке био би већи, јер би се са Мање жртава и мање труда постигао но што је то иначе било. Но да продужимо излагање самог тока борбе. Као што је и напред казато, наш је низ одпочео да одступа после не пуних два сахата борбе, дакле око 9 час. пре подне. Али са пуно похвале мора се признати, да су наше трупе и под онако жестоком противничком ватром одступале у реду и корак по корак, тако да је непријатељ напустио своје заклоне и прешао у гоњење тек онда кад је наш низ био већ на супротној — десној — обали Микуланског потока. Но и при тако уредном и поступном повлачењу нашег низа, није се могло проћи без приличгшх губитака. Али где је среће ту и Бог помаже. Ваш онда , кад је одступање нашег низа и подпора било у највећим размерама, и кад је тако рећи и цео бојни размештај уздрман био и почео да се ремети, баш онда кад је управо свака нада почела да се губи на постигнуће наше жеље т. ј. освојења Куршумлије, баш тада је и у том најодсуднијем и најкритичнијем часу, приспела лева колона до положаја непрпјатељевог и ступила у акцију с бока и леђа противнику. Каква је радост обузела већ декуражиране трупе Крушевачк. бригаде, то може појмити у правој суштини само онај, који је лично учествовао ма у једној иоле озбиљнијој битки. У место малаксалости и бојазни, поврати се првобитна храброст и одушевљење. И у том тако срећном моменту буде понова наређено наступање целом линијом. За непријатеља је заиста наотупио био тренутак пун очајања и несреће. ОкупИрани с сеђа и десног бока од лево-крилне колоне а с Фронта охрабреном и понова у наступање покренутом крушевач. бригадом, они се нађоше у таквој неприлици, да им ништа друго не остајаше, но да у бегству траже