Отаџбина

МОДЕРПА УСТАВНОСТ ПО ЖИВОТ НАРОДА СРПСКОГ У МАСИ ( ј 09 кад би се то што поменусмо ди, краја извело, све би се установе расплинуде у потпуно ништавило. Човек се дакле мора , хтео не хтео, на неком ступњу зауставити, мора допустити неке неследстве ности, неправде и тираније, јер без тога расипа се свака заједница и свако удружење , кидају се све везе и друштво се расплине у лримарне атоме из којих се дугим притиском консолидовало. 1 ) Према овоме притисак и ограничење у свету друштвеном као год и у свету неорганском јавља.ју се у неку руку, и донекле, као први услови свега друштвеног и државног живота, без чега се друштвени живот не да ни замислити. Али потреФити како ваља меру притиска и наћи границу међу нужним и непотребним злом, највећа је тешкоћа на свету. Фатални је Факат да се донекле интереси једних морају потчињавати интересима других, али наћи границу докле то ваља да иде, не значи ништа друго но саобразити установе и закоие развитку живота, што је опет човештву ни више ни мање но Сисифов камен који се ваља без успеха од постања света. Да узмемо само за пример нашу отаџбину и запитамо се, какве би установе најбоље годиле целини, кад се већ деловима не може угодити? Питање остаје без одговора , јер су интереси целине независни од делова, машта без значаја. Противречност је ту неизбежна и решење немогућно. Једно се дакле мора пожртвовати другом и једно од двога узети као целина и прегиа томе удешавати устав и установе. То је падамо се по све јаено и чисто за свакога који је што размитљао о друштвеном животу , само се ваља запитати који део у Србији ваља пожргвовати, горње слојеве или масу популарну? 2 ) Питање је више но наивно, јер партије које су у власти, никад ни до века нити хоће нити могу потчинити своје туђим интересима, али ипак ми хоћемо да на њ одговарамо нарочито с тога, што те партије непрекидно трубе како се све ради, све тражи, и сва се борба води само у интересу масе популарне. Свакоме је појамно да за разне партије нема ништа на свету слађе од данашње уставне ко') Овде нам могу сићушни умови приговорити да тако миоле сви назадњаци сви тпрани н деспоти овога света, но тим приговором истина ова ни мало не губи од евоје тежине. Радв обавештлња ми само напомињемо, да снага која спаја у целнну не мора увек бити жандарска канџија, но то може бити и снага умна и морална, која ипак мора притискпвати ако се хоће дејства. 2 ) Ништа није смешније но чути кад сел.ачки један трговчић, адвокатчпћ накви, илп иначе човек који од своје кесе не види и не зна даље, предикује како он ради за народни интерес. А за сваког је свесног човека по све јаено, даједанвеликн народ за цеоједан век једва роди неколико синова који само и искључиво раде за род свој.