Отаџбина

МОДЕРПА УСТАВНОСТ ПО ЖПВОТ НАРОДА СРПСКОГ У МАСИ 61 1 крати него иде на сусрет очевидпој пропасти. 1 ) Натраг се дакле не може, па лепо, хајдмо куда смо пошлп и испимо до дна чашу коју нам пружа аристократско мерк антн .ћни снстем инглиски. Раздвојмо до крајњих граница владаоца од народа, и од патријархалног српског сељака начинимо маркантиљно-аристократског инглиског парламентара, који нам у том положају не изгледа ни више ни мање но као кукавац који седи на клуппци осуђеничкој. Он апсолутно ништа не зна о свим набројеним устлвним ујдурмама и постаје најмизернија и најсићушнија играчка политичких егојиота и шарлатана. Пустимо дакле иек се без сваке иптервепцијс народног поглавице прегоне и отимају о власт разне партије и тим начином троше у међусобном ратовању крваву зараду сељачког народа, — пустимо .све то и тим начином потпомогнимо потпуну деморализацију масе популарне, па смо учинили све што смо могли да се наша уставност удеси са свим по модерним калупима. На да би и у самој несрећи било каквог таког постојанства, пустимо нек се заведу два дома, нек апсолутну владавину поделе међу собом власници и мерк антилно-интелигенташи, нек начине међу собом компромис и што .лакше и комотније господаре извештачелим уставном машинеријом над масом популарном. Народу је све једно хоће ли му господарити газдаши или власници. Он би само нашао сласти у томе да се договара, као са оцем, са својим владаоцем, коме би отворено казао шта му треба и од њега добио тако исто отворен и неувијен одговор. А све што је преко тога за наш је народ по све страно и непојамно. РеФормишимо устав по модерном систему инглиском како нам је драго, за ствар народну по све је све једно, све ће то бити туђе за српског сељака па урадили овако или онако.") Ето то се само може казати с народног нашег становишта о реФорми нашег устава - - само то п ншпта више, а све остало што би се говорило бпло би просто брбљање по моди утегнутих умова. А кад се погледа на ту ствар са ненародног партпског становишта онда остаје оно што смо напред поменулн : да се уставна машина што више компликује и што боље удеси у интересу самих партија, како би се тиме стало на пут дивљпм партиским страстима п пре') Ма шта, и ма како приповедали економичари о разлпцп државног и при ватног кућења и напредовања, Факат је који се неда порећи да су оба кућења у .начелу истоветна и да се оба подижу и падају по једним истим законпма, којнх се акцпја само у количини разликује. 2 ) Ко је икад познавао каквог сеоског пнскараша н чуо његово размета н>е са законима и параграФима, томе је само појамна како вал>а сва неприродност параграфска западннх меркантиљаца на простим животним односнма паших сељака.