Отаџбина

22

ДВАДЕСЕТ ШЕСТИ

сам детету мати и ти си му отац. А ко за што сву бригу да вешам о свој врат ? Господину супругу одлете један облачак са чела. Женини су га погледи са задовољством испратили. — Је ли да немаш право, што си тако напрасит? — Ја нисам никад напрасит, одупре се госиодин супруг још доста опоро. — Хтела сам казати, хтела сам казати. .. Боже мој, шта сам хтела рећи? — Да! Погледај ме у очи , па ми право реци, шта су теби криви чиновници? Господпн супруг истина није био више онако љут и прек, али се не одлучи да даде одговора радозналој жени. — Није ли то, да се човек и левом и десном; сам чиновник, сам се руга своме руФету. А да га питаш за што? —- За што! Понови господин казначеј мало јачим гласом, скочи са столице , и ходећи доста нагло но соби, настави мало поосорно и раздражено : Питаш ме: за што? Питај господииа Саву, твога учитеља — Шта се мене тиче господин Сава. Он је господин за себе, а ти си господин за мене. Ја питам твоју памет.. . — А зар ми ниси већ пробила уши хвалећи твога учитеља ? — Ама осгави с миром учитеља... — А ја ти опет кажем питај господина Саву; пресече јој реч. Он ће ти најбоље казати што су страданија ч новничка. Ту недавно седимо код проте , а господин ти Сава до ситних ситница све наше чиновничке муке и невоље. Прота маше главом , а ми сви (( тако је," на и Владимир Тркић и Чотра и Бантић ; трговци, не тиче их се ама ни волико на ! па опет сви до једнога (( тако је, тако , господине Саво!" А на то ће господин Сава; чујете ли, браћо; тако ми овог свегог Марка . протиног угодника, ни једно моје дете. за мога живота. не ће бити правитељствени чиновник. Ту недавно, вели господин Сава, нолазим из Београда за Шабац; слазећи од Саборне низ-