Отаџбина

46

ШЕТЊА ПО ОБЛАЦПМА

— То се још не зна са свим тачно, то је тајна. Зна се само то, да нзгледа као каква лопта . и да је врло велика. Свакоме је то било загонетно, никоме то није никако ишло у главу да се може каква ствар са земље тако без ичега подићи па полетети у висину. Многи би саслушао све шта се о тој „машини" проповеда без и једне речи а неки ће опет махнути главом : — Аја, то је немогућно, то не може да буде. Кад би то била каква ствар лака, на нример перо, или мехур од сапунице ајде де, али велика и тешка „машина" !.... НикакоАко се она заиста почне пењати у висину, онда ће то бити наЈЕеће чудо на свету.... Онда ће се пре окренути део свет наопако.... Али она се не ће попети. Видећете ви, како се не ће ни маћи са земље. Људи божи, та то је немогуће !.... Ма да је тако многи на сигурно држао да ће дела та ларма проћи на празно, јер се „машина" не може иопети, опет је хитао на пијацу да уграби што боље место одакле ће да гледа идобро' 1 , да пази на сваки покрет оних што око ((Машине" раде , да што не подметну да не нреваре овај лаковерни свет. — На сред пијаце беше остављено једно повелико место празно, ограђено растегнутим конопцима да нико унутра не улази. Ту донеше чудновагу ( (Машину и . Веше то врло велика врећа од артије убрана, не раширена. Ту је било и једно огњиште на коме браћа МонголФијери запалише, мало навлажену сламу те се диже врло густ дим. Ону врећу од артије наднеше над сламу и дим улазаше у њу; врећа се мало надимаше и кроз кратко време изгледаше као права лопта од читавих дванаест метара у пречнику. Овако напуњена лопта поче се као отимати и једва њих осморица задржаше је да се не измакне. — Кад на један пут сва осморица пустише лопту.... она се поче одма величанствено пењати у висину.