Отаџбина

ШЕТП.Л 110 0Б.1АЦПМЛ

49

плуте спустимо силом до на дно чаше па је пустимо ? Она ће со пењати кроз воду и остаће опет на површини а не на дну. Док се руком спушта куглица од плуте кроз воду, осећа се нека снага, која потискује куглицу на више и чим куглицу не држимо више руком, она је потисне са дна на површину. Тај нотисак бива увек кад се у неку гежу течност потопи неко тело лакше од ње, као што је то овде кад смо потопили плуто у воду. На тај начин смо доказали да тело потопљено у гечност, која је тежа од њега трии потисак оздо на више те мора да се пење ако га што не држи. Сад можемо још и да израчунамо величину тога потиска, јер сва тела потопљена рецимо у воду, ма да су лакша од воде, не ће бити потискивања истом снагом на више него нека јаче нека слабије. У оаште узев једно тело аотоаљено у неку течност биће иотискивано на више оноликом снагом, колико је тегика. она количина течности што је то аотоаљено тело истисло. Јер кад неко тело потопимо у воду, оно истера онолико воде колико је оно велико, па сад ако је тако истиснута вода тешка рецимо два, три или више грама, и тело ће бити притискивано на више снагом од два, три или впше грама. 'Гај закон нашао је грчки философ и механичар Архимед на 70 година пре Христа па се с тога зове Архимедов закон. Исти закон вреди кад се сипа једна течност у другу које су разних тежина. Ако у воду сипамо живу, она ће, тежа од воде, пасти на дно као што је и олово, потопљено у воду, пало на дно. Ако у воду сипамо зејтии. он ће остати на површини као и плуто , јер је зе|тин лакши од воде. Ако направимо једну куглицу од стаклета али врло ганких дувара па је напунимо зејтином и потопимо на дно у воду, она ће одма искочити на површину заједно са куглицом, а то с тога што је та куглица О гаџвкпа XIV. г>.') 4