Отаџбина

546

МИСАО И ОСЕЋАЊЕ

лан, хвали Кабаниса и Конднљака, вели , да ое научно излагање духа није могло отпочети докле је сматран као елеменат за се ј 1 али последње дело његово , (( проблем духа и живота" најинтересантија је гшјава у области истражмва1Ба философског . У овом делу Лујис је и разрешио све тајне и непојимања .кудска тиме, што је узео да су субјекат и објекат спољнп и унутарњи свет . два дела једне нераздвојене целине, или као што он вели два изгледа једне исте ствари 2 са овим биполарним оружјем он је расекао све гордијеве чворове у људском духу и животу и провео начело ово кроз све Феномене духовне. Субјекат и објекат по овој солуцији ниоу материјално различнп. но су само материјалпсани. логички постулати, нервна осцилација и осећање тако исто, осећање и мишљење тако исто и т. д. до најмањих ситница Ради удобности вели Лујис, ми разликујемо животне Феномене од духовних и духовне од нервних, а у ствари ср ово не може делити, него је то једна целина са два разна изгледа издубљеном и испупченим површином . (сопсауе е!; сопуех). 3 Животни Феномени производи су му двају Факгора организма и средине, духовни опет двају субјекта и објекта. 4 - 5 Све што знамо и можемо знати о спољњем свету, јест оно што осећамо или можемо осетити." Крајњи резултат ФилосоФске интерпретације јест осећање. Говорећи о осећању и шпекулацији, вели, мермер изгледа 1 Н1б1;огу оГ Р1п1оборћу II део стр. 378. 2 Са пдеалистичког гдедишта још је Фихте прогласио да су субјекат и објекат два изгледа једне ствари, по Фихту разуме се ствари духовите а не материјалне. За чудо је како ово Лујис не помиње, ваља видети његову Шзкогу оГ Рћ11озрћу II књ. стр. 308—518; аналого је овоме и Шеликгово учење. 3 Ргоћ1ет8 оГ апс! 1ЈГе I књ. стр. 112. 4 Исти, стр. 122. 5 С овим двојством доследно би ваљало поћи јединству, јер субјекат није ништа друго но фиктивни носилад атрибута , а објекат тако исто ФаЕТинна садржина фиктивног субјекта. Даклс у оба случаја искрсне сшишта.^ 6 Ргоћ1ешз оГ ПГ апс! стр, 178 I књ.