Отаџбина

548

МИСАО И ОСЕЋАЊЕ

мање који о томе воде рачуна и тако искрсне питање како дух може утицати на тело. Они, вели, не знају да дух не може никако оперисати. (Дух је симбол по њему). Дејство је духа дејство једног дела тела на други, дела на целину и обрнуто.' Писац је истина на многим местима тимидан, а по нужди и неслествен. Он вели да је наш космос космом осетљпв или боље само наше осећање, а неће никако у област идеалаца. Он вели, да је нужни иостулат свет ма.еријални, независан од осећања ма да за то ван самог осећања немамо никаквих доказа, и неће у коло рсалаца. Да нам не би распрзва изгледала као читуља ту1;их мисли, с овим завршујемо Лујисове разлоге и прелазимо на разлоге о овоме чувеног мислиоца Беиа. Дискриминација осећања први је акт умности по Бену. Корелатива осећања веома му је важно начело и вели, да без хладноће не би имали свести о топлоти, без светлости о помрчиии, без врлине о пороку, без кретања о некретности и т. д Ј - 3 Нервна му је снага члан снаге , електрике, магнетизма светлости и т д. У интелект улази памтење, суђење, апстракција, разум, имажинација. Ово му је подела логичка, ради удобности, а у ствари вели, све је ово у осећању и вољности. У органичкој осетљивости осећање је : све. У кусу и мирису осећање и дискриминација иду упоредо. У чувењу, пипању и виђењу има задовољства и незадовољства и много индиФерентне осетљивости чији карактер захтева дискриминацију и сличност. Вид му је особито интелектуални осећај. Врућина, рапавост и г. д. дају повољне и непо1 РгоШетз оГ ПГ ап(1 тУ II к. стр. 4^4. 2 Тће беазеб апс! Ше тће1есћ1- стр. 5 — 9. 3 Г. М. Кујунџић држи да се контрасти на поелетку могу свести на сличност. Ја не пристајем ни уз једио ни уз # друго мњзње. и у тврдо држим да би ми топлоту осетили и без хладноће, црно без белог и т. д. па кад би осетили , оида разуме се имали би о осетљивом и свестн.