Отаџбина

554

МИСАО И ОЕЕЋаЊЕ

свест о њему, или боље ту кретање постаје осећање. Физиолошка ексиериментација ово је са свим утврдила и доказало се да иервном тремору треба извесно време докле дође до центра свога. Веома је вероватно да нерви вибрирају ундулаторно, и из тог узрока слабачки надражаји не доггру до центра и нејаве се свести, а тако исто и сувише јаки надражаји прођу без опажања , с тога, што се акција и реакција пзвршс моментано, и расплину се ундулаторни вали тренутно, не оставив трагове у свести. По речима Беновим нервни се покрети разликују од покрета у оггште својим серијалним менама, и отуда вели и датира свест наша о њима. По физиолошком сведочанству нерви су сви једнаке структуре и по томе и својство и Функција им је различна према томе, с каким срединама сгоје у додиру ; ако је у свези са оком осећање је вид, ако с увом слух и т. д. Факат се тврди тиме што један исти стимулус на разним органима произведе разне осећаје, н. пр. електрична струјана оптичном нерву вид, на непчаном кус, на носном мирис , на мишићннм потресе и т. д. Са свим је позната и омиљена аналогија .\:е1) нервним системом и електричним телеграФским мрежама, с том разликом што су нервни кондуктори активни а не пасивни. Аналогија се једва може употребити ради бољег појимања нерв^ог апарата, а директне паралеле никако не може ни бити , јер нерви нису никаки кондуктори но активни чиниоци , чији се рад регулигпе унутарњом структуром. Међу пет главних осећаја који се врше кроз органе виђења, чувења и т. д. осећање вида узима се као најнадмашније у свима нашим духовним операцијама и отуда по свој прилици датира стара теорија о идејама, као да је идеја или што је све једно слика од предмета, облик и изглед његов у опште, прапзвор свију ствари. А тако исто, по ђенијалном Лујисовим тумачењу, отуда датира тежЕва данашње науке да све појаве у природи