Отаџбина

ПРЕКО ГРАНИЦЕ

559

„Овога дана дође иа Топоничке висове корпусни командант из Алексинца. Дознавши детаљнији распоред трупа, протестоваше против извлачења топова на Попову Главу, па чак и против извлачења трупа, јер, по његовом митљењу не беше са Попове Главе сигурне отступнице, те се могао догодити какав пораз. Дивизијар даваше му контра-разлоге за отступницу, те тако учињени распоред оста и даље.у вредности, сем што је I тешка батерија спуштена под Попову Главу." 5 децембра иаређује моравски дивизијар «да се Лисиначки вис заузме." •Један батаљон јагодинске бригаде заузео је истога дана Лисиначки вис без боја, јер су га Турци напустили. Пошто нанш заузеше тај вис, Турци (нешто пешадије и коњаника) или се покајаше што су напустили Чамурлију, или хтедоше да изрекогноскују нашу снагу на томе вису, па пођоше да нам га отму. Један илотун беше довољан да их разбије. — Дивизијски штаб беше тога дана у Трнави. Изгледа да је иредузеће тога дана било много озбиљније, судећи по једној примедби код ове белешке која овако вели „Сазнавши од самих Нишлија, који су нам кришом из града добегли, као и од неколицине ухваћених Турака, да у Нишу нема више војске него два батаљона пешадије, два ескадрона коњице и две пољске батерије као и то. даје Виник поседнут свега са две чете нешака, наш дивизијар г пуковник Орешковић науми тога дана заузети не само Лисинац него и Виник. Он је резоновао да се Ниш не би могао држати ни трн дана, ако би ми заузели Виник, јер би град и варош с њега могли засути гранатама. Пуковник беше већ наредио нападно наступање, али га задржа заповест коју је добио (од кога? В. Ђ.) и у којој је стајало: да ће га иредати војном суду ако само коракне још један корак ншред.