Отаџбина

582

ПРЕКО ГРАНИЦЕ

што је за сутра наређено, а противно је овоме, неће се предузимати. Док се пардаментари не споразуму, трупама не треба примирије саопштавати." * * * Овде се свршавају белешке нашега кроничара. Али смо с друге стране добили једну врло опширну и сувише горку критику целог овог рада. По кауотичности израза, по безобзирном нападању на поједине личности и команде види се. да је критика писана непосредвш под утисцима ове крваве и бесуспешне борбе на Самокову. Ми ћемо покушати да из ч>е извадимо само оно што нам се чини да је објекгивно, а разуме се готови смо примити и штампати и сваку објективну контракритику. Ево шта вели наш војни критичар: Ношто смо заузели Ниш, војска наша добила је нов задатак, да заузме Пригатину, тај центар непријатељске одбране у Старој Србији. Како су на расположењу стајала два пута к Приштини, којима се могла кретати војска са сва три рода оружја, то је врховна команда регнила да употреби и пут Лесковац-Враља и онај Прокупље-Куршумлија. Тиме се хтело да се ненријатељ нападне с <"окова, а да Турци не би сједињеним силама напали најпре на једну па онда на другу нашу нападну колону, које су одвојено марширале, бачен је тимочки кор у средину између моравског и шумадијског кора, као њихова свеза. Довдс беше све у свом реду, осем ако се не узме да је погрешка што се врховна команда није нглазила непосредно код војске но је остала у Нишу, А да се то може узети као погрешка доказује ток и резултат операција, које су, лишене непосредног вишег надзора, игале често нсправилно и самовољно.