Отаџбина

584

ПРЕКО ГРАНИЦЕ

лије к Подујеву, он је подигао тако рећи за ноћ јака утврђења и учинио да је немогућно наступање венцем и долинама које је држао под унакрсном ватром, докле год се та утврђења не би отела. Шумадијски кор , који је имао дужи пут како до непосредног тако и до главног операционог објекта, требало је брзо и енергично да наступа. Требало је да је он у Врањи кад моравски у Куршумлчји како би онда, док је сва сила ХаФис -пашина још спрам моравског и тимочког кора, да продире енергично ка Приштини, Поступајући тако, шумадијски кор приморао би ХаФис -пашу да се окане Самокова и Преполца и да похита на одбрану Приштине, коју ипак не би могао одбранити, јер ако је шумадијски кор не би међу тим заузео, моравски и тимочки кор сишли би му у бокове и за леђа. Шумадијски кор, који је према датој му диспозицији имао најглавнију улогу. био је за то и најбоље састављен и беше спрам силе која му се могла одупрети доста јак, те је свој задатак могао на време извршити у пркос зимњега доба и теренских тешкоћа. Он је наступао путем око кога су села насељена Србима , који су, као Власотинчани још за време опсаде Ниша, очистили од Турака сву десну обалу Мораве од Лесковца до Врање. Ти Власотинчани, да је командант шумадијскога кора о њима бОљи рачун водио, и да их је колико толико упућивао и употребљавао, могли су му бити од велике користи. Они су могли пратећи шумадијски кор у наступању на његовом левом боку по висовима, толико потпомоћи га, да су Турци, угрожени с бока и позади од њих, не би могли нигде у моравској долини зауставити, а камо ли онај положај у клисури код Грделице заузети. Да је тако учинио, шумадијски кор имао би пред собом отворен пут све до Врање, и не би се нигде задржавао. Кад се узме у обзир да су Власотинчани имали у својим рукама све висове којп потпуно