Отаџбина

608

ШЕТЊА ПО ОБЛАЦИМА

лица, сви се они деле на двоје: они први зову се кишни, а ови други снежни облаци. Како шшши тако и снежни облаци деле се по свом изгледу навише класа. но ми се у ту поделу не ћемо упуштати. Што се тиче висине облака, она мол.е бити врло разна. Има их при самој земљи и то је магла. Најчешће се велики слојеви облака налазе на 1000 или 2000 метара, а аеронаути су их налазили на 5000 и 7000 метара. Они лаки облаци од ситних кристалића иењу се још више и могу достићи висину и од 12.000 до 15.000 метара, а и више. Кад је већ реч о облацима кишним и снежним, да видимо како постаје киша, да видимо како је у радионици громовника Јупитера. Више пута су ваздушни путници пролазили кроз облаке баш онда кад су се они претварали у кишу; видели су како киша постаје и каква је чим изиђе из радионице.... Духните неколико пута на какво огледало ; оно ће се од један пут замаглити т. ј. по њсму ће се нахватати ситне водене капљице. Ако дувате више пута, онда ће те ситне капљице расти , сливаће се једна у другу и после кратког времена цело је огледало орошено воденим капљицама које више нису ситне и једва видљиве. То се исто дешава и у облацима кад посгаје киша. Облак већ по себи није ништа друго до скуп веома ситних капљица водених; ако се у томе облаку иара поново згусне , оне ће прве капљице постати веће. Допније, кад је облак врло густ, т. ј. кад има све више тих капљица додирујућих се, почне се више њих сливати једна с другом у једну већу тешку капљу. Тако направљена капља пада на ниже и у свом путу наилазећи на друге капље слива се с њима у једњу много већу, која сад пада на земљу. Капља падајући са такве висине више стотина па и хиљада метара, скупљајући у се све капље, на које у путу наиђе и згушњавајући пару око себе, постаје доста велика и скоро са