Отаџбина

612

ШЕТЊА ПО ОБЛАЦИМА

Град обично постаје у врло високим ваздушним слојевима; а од висине зависи и величина као и телшна појединих градљика. Има их и таквнх да су једва колико зрно грашка па још и мања ; Такав град не чини велике штете, Али врло често градљике буду велике хао крупни љешници, а по кадшто и као јаја. Виђено је да је такав град убијао појединз животиње па и људе; дешавало се да је град умлатио цело стадо. Најзад у ванредним бурама падале су градљике још веће и теже, готово праве каменице које се нису могле растопити по више дана. — Кад би такав град наишао на аеронаута, он се више не би вратио да нам каже, како град постаје. Мале градљике су округласте , а вслике су обично неправилног облпка и као разбијене. Кад се каква градљика разбије, онда се у средини нађе једно мало зрпце веома тврдо; око зрна се виде наслагани поједнни слојеви леда, који нису онако чврсти као зрно. Цела градљика изгледа као чврста снежна лоптпца. Такав састав градљнке слаже се потпуно са начином постајања као што га горе описасмо. Да би обухватили све оно што постаје од водене паре, да рекнемо коју још и о роси и слани. Да се види и једно и друго не треба ићи горе у облаке нити се пењати на ваздушној лопти; то можемо видети на самој земљи. Роса не аада из неба као што прост свет мисли, она постаје и рађа се на самим предметима, на лишћу онако исто као она магла и роса на огледалу на којо сте дувалп мало час. Кад је ноћ ведра и време тихо, земл>а и предмети на њој брзо се хладе , те се водена пара које има доста у ваздуху, згусне око њнх лајпре у сигна зрнца као магла, која се после сливају једно у друго и направе веће водене капљице, које ми зовемо росом. По кадшто се не охлади само земља и предмети на њој него и онај слој ваздуха што је при ззмљи, те со у њему згусне водена пара. За то се рано у јутру