Отаџбина

ШЕТЊА ПО ОВЛАЦИМА

621

падне на зем.ву. У истп мах ако ветар тера лопту, уже вукући се по земљи таре се и тиме прави велики отпор који задрнмва корпу и лопту да не јури врло брзо. Ако се сад, кад је лопта већ ниско . појави каква препона, шума, кућа. река и т д. путници који још имају терета избаце га те се лопта по пово попне и избегне опасност. Сад путници пусте ленгер који вукући са по земљи задржава лопту док не стане. Обично се сад викне: «Др?к те се, в на што се сваки ухвати за конопац поред себе те се избегне и најсла1ији потрес. Кад је већ корпа на земљи, лоита се нагне на једну страну и аеронаута отвори вентил да се лопта са свим испразни. Ако има људи онуда куда лопта силази они обично трче за лоптом достигну је и ухвате за уже те је зауставе одма. Путницп пре но што испразне лопту не смоју изаћи из корпе нитп вадити ствари из ње. Јер више пута лопта нагло олакшана полети понова у висину или сама са корпом илп са по једним путником. Често путници и не празне лопту него се на други начин осигуравају да она не полети у висину, па је онда онако већ пола напуњену чувају за другу прилику. С тим је шетња завршена. Али сва спуштања не бпвају увек тако правилно. Осим пропасти којих је врло ретко, може силазак да буде некад непријатан а некад баш занимљив и смешан; то се на пример дешава кад аеронаута силази у некој земљи где су сеоске школе врло ретке. Могу они звати сељаке у помоћ колико оће, ови уплашени бегају безобзирце. Они мисле да је то бог зна шта ! — ђаво силази с неба ! Други пут лопта падне у сред стада које се раснршти на све стране — Ситуација је мало непријатнпја и мање смешна кад се путници закаче за какво дрво. Грање по кад што поцепа лопту па и саме путнике. Кад лопта толико сиђе да кориа дира земљу али ветар носи лопту и даље, онда се корпа вуче по земљи често