Отаџбина

ДВА ЦВАНЦИКА 623 # Онај што носи панораму Светислав ДинудовиК. Кенда, жена Вилиманова • • • г-ђе: Јулка Јовановићка. Стака, жена Вукоманова Катица Лугумерека. Синђа, попадија, Мила Рајковићка, Мара, у служби код попа ■ • • г-ђце : Емилија Поповићева. Сара, храњеница Вилиманова Бранка Ђуршпићева. Сељаци и сељанке. Варошани и варошанке. Пандури. Деца. Лопови. Вило, не зна се кад. у некој палапци и у оближн-.ем селу. Први чин на вашару о Лучину дне у вароши; други чин сутра дан код попа у селу; трећи чин сутра дан ио Араиђелову дне код Киће; четврти чин на гробљу сеоскоме исти дан ноћу.

ПРВИ чин Варош. Лучин дан. Вашар. Пред мржк. 1 СмарлампБаџак и Малеш. Смпрлама (првд овојнм дућаном, онима што пролазе) : Оди. рођаче, енашо. брате, пријатељу! Оди памуклија, шамија, марама! Оди, брате, гуњића, вермена, весова — јевтино.... још мало ! (Сељаци и еељанке застају, разгледају еспап; некп пазарују, некн пролазе даље — деено или дево. Долазе с дева Баџак, о десна Малеш : ооојица су опрезни, говоре полако и еумњиво се осврћу / Баџак : Море, на овом вашару не ућарисмо ништа ! Малеш: Куд се год окренеш — све пандур, сам пандур ! Баџак : Као да ничу из земље ! Малеш : Камо наша лепа срећа да остасмо у селу ! Који нас ђаво дотера на овај луди вашар ? ! Баџак: Говорио сам ја !.... Сав се народ слегао овде;. куће оетале готово саме. До сад би за цело што год ућарили.... Малеш : Овако нам пропаде дан у залуд ! Б >џак : А ја сам ти већ и онако чист; немам за што ни дувана кугшти. Малеш : Вала, ни ја !.... А како би било /а сад одемо.... ? Баџак : Доцкан !.... Још мало па ће се и еунце смирити. Сад ее народ враћа свашара — ври путем.... не можемо ништа учинити. Малеш : 0, брате !..-. (Осврће се-1 Као на пакост — нема нам ни нашег Оташа ! Рече синоћ, да ћемо се наћи овде.... Ја сам јутрос зором дошао, па га нигде не видех. А ти ? 1 Све до краја овога чина — јјСмарлама је једнако нред евојим дућаном: ен почешће зове муштерију и ређа какав еспап продаје.