Отаџбина

ИРЕКО ГРАНИЦЕ

57

кантоиовање био је готов, војска је почела заузимати одређеиа јој места, а око 4 часа после подне комаадант гл. колоне већ је примио депутацију врањских Турака грађана са Рамиз-пашом на челу, која му изјављиваше своју покорност, и стављаше се под заштиту наших закона. Баш у ово време долети командант стана I дивизије са очајннм гласом: „Турци иду!" Мало за тим дође и ађутант команданта кора из Моштанице са извешћем од њега, да се Турци са Пљачкавице стуштају« Чеврљуги," и са налогом, да се из Врање у том правцу одашље нужан одред. Овакав појав при оваким приликама и у ово доба пред ноћ — и ако је могао да изненади, да забрине, опет му није давао велики и пресудан значај нико, који је иоле био мало више познат са подобним појавама у опгате, а са стањем ствари шумадијског кора ионаособ. У ово време врло се добро знало за ветерничку колону, за њену улогу и за само место, докле је допрла. О величини пак турске посаде на Пљачковици није се знало, али у сваком случају није могла бити озбиљнија од војске на ранутовачком положају. и одмах се држало, да је то какав одцепљен турски одред, који тражи макакве одушке, као што то обично бива при сударима на великој просторији. Одмах се одреди нужно одељење да се крене Пљачкавици, а и сам командант са штабом крене се у том правцу у проматрање, и допре до суводолске косе, испод Пљачкавице. Никаквог знака о противнику није се приметило, и никаквог пуцња ни се чуло. Сумрак наступио и свудајетишина. Међу тим пре тога сам корпусни командант из Моштанице ставио је противу Турака, који се са Плачкавице спуштаху : 1 чету пионера, која се тамо била десила, 1 батерију II артиљериског пука, који је у то доба приспео до Моштанице, и напослетку 1 батаљон пошадије, и то резервни, који је из Лесковца долазио и баш у то доба такође допро до Моштанице. Ако свему овоме додамо и познато нам стање ветерничке колоне, која је ове