Отаџбина

644

ПОЗОРИШНИ Ш>ЕГЛЕД

тала нешто укочена игра г. Павловића, кад смо чули његов јасан и пријатан баригон, који се у носледњој арији издигао до лепог еФекта. Боље је, да како, кад се с пријатним гласом здружи и лепа игра, као што то беше са г-ђом Цветићком и г-ђом Радуловићком. Обе су у своме жанру (не обзирући се па маску) биле —- лепе појаве. Г-ђа Цветићка спада по игри у добро школоване субрете, али по гласу у оне, које стоје на средокраћи између водвила и опере, и да је у нас више срестава за ову последњу, уверен сам, да би ту тек нашла поља, да покаже свој прави таленат. Г ђа Радуловићка нема вештачке школе за тај рад, али има вештачке крви, па јој сваки рад на позорници иде од руке. Онајеу жеиском особљу наше бине прототип домородне субрете, која себи нема равне. На истој висини с г-ђом Радуловићком, и ио игри и по песми, стајао је г. Сганојевић. Према томе није се чудити, што је кваргет на крају прве радње био одиста тако лепо одиеван, да га је публика јасним аилаузом по ново захтевала. Глума г. Динуловића, пластична и пријатна, врло је срећно попуњавала слабачак глас његов, тим више, што му је интонација била коректна. Особито је леп и по музикалној вредности и по извођењу био кор цигана у другој радњи. На њему се најбоље могаше оназити, како је музикалан дух ухватио корена у особљу наше иозорнице, и како се тај дух брижљиво гаји. У томе налазимо јемство, да ће се зар наши глумци у скора моћи потпуно оспособити за веће музикалне продукције, само ако им буде од наших песника и музичара потсгака за тај трудан, вештачки рад. Али, шго нам се чини главно за развиће ове гране вештине у нас, то је одзив публике према музици, а ова, гледећи на посету позоришта тога вечера, оставља још много да се пожели. Истина ово не беше прва престава „Врачаре", али опера није романтичка драма, с којом може да нас упозна цигла једна престава : опа хоће да се чује и по ново да се чује, па тек пошто смо је слушали више пута, долазимо до њезина разумевања, и осећамо привлачну снагу што је у њојзи. С разумевањем иде осећање уиоредо, а хармонија није једноставан глас декламације, да можемо на први мах да смо на чисто с њезином вредношћу.... Треба ли о томе много говорити круговима нашим, који код своје куће негују музику ?... Ј.