Отаџбина

11030РИШНИ ПРЕГЛЕД

643

чином (ко о томе и разбира у бајди!) промеКу у анђеле хранитеље, — и све се то свршава равно и глатко, на опште задовољство публике, разуме се — мал »љетне. Доста је, да добро триумфује над злоћом ! Нас иунолетне занима више музика; занима нае тим више, што је потекла из извора, који смо давна вични да сматрамо као наш, и — могу рећи — да се поносимо њиме. Г. Јенко је у томе делу опробао свој композиторски дар за веће музикалне творевине, и уснео је да нас увери 7 како је у инструментацији исто тако „код куће" као у вокално.ј композицији. Мелодије су његове махом лене, и, ако се не могаху уздићи до снажног музикалног еФекта, узрок томе не лежи у комнозицији, него у слабачком оркестру, или да — речем јасније — у недовољним инструментима. То се најбоље могаше оназити на увертири. Увертира је за оперу, што је нредговор за књигу; у њему се најбоље огледа, каквом снагом раснолаже писац. Недостак инструмента може се у проираћивању мелодије лако маскирати синфонипним стројем читаве хармоније, али се то не може у увертири, која има све то јачи еФект, све то већу вредност, што више гласова раде заједнички у оркестру. Са мало боја не може ни највештији писац да створи слику; као што не може ни најбољи војсковођа да развије чигаву битку са мало војника. Што се у самој оперети није осећао овај недостатак, да речем материјалне снаге; може се уписати у заслугу композитору, који је хармонишући своје мелодије, изабрао синфонични строј. Ни једну мелодију његову не пропраћа оркестар испресецаним ритмом сгарије талијанске школе. Певчев глас је у тим мелодијама један инструменат више; он се са оно мало инструмената привија и довија тако вешто, да му се на крају не може норећи леи готални еФект. Наш Јенко је мајстор у својој вештини, и ја бих му од срца пожелео да нађе веште либретисте за опере, као што је нашао песнике за своје лене песме. Колико је Он продуктиван у мелодији, то се виђаше на његовој увертири, где нам без престанка, једна за другом светлуцаху пред очима, све у другом облику, као оно разиграна деца по врту. И драматско делање у онери није ствар нресуднога значаја, почем израз гласа у мелодији, јасиије може да допуни мимику но у драми. Нами је веома мало сме-