Отаџбина

КАРАЋОТ"БЕ И РУСИЈА

603

лико, колико би ја желео, али опет сам био срећан, што сам му улио толико поверења, да ме је позвао да му чешће дођем. Проучавајући људе, који имају уплива на Црнога Ђорђа, сазнао сам да г. Гагић ужива његово поверење, и старао сам се да га придобијем за се, што сам постигао уверавањем, да он цреко мене може добити какву милост Њ. Ц. Величанства. Од њега сам сазнао важну новост, да је Милош Урошевић имао врло дугу конФеренцију са Србијанским шеФом, у којој му је казао: да ни по што мени не верује, да се Русија налази у критичном стању, да је Данциг освојен, да за Србију нема другог спаса до Аустријскога дома, да се њему, као православном може веровати, ако они пристану да се изјасне за Аустрију, он ће одмах отићи и вратити се снабдевен са свачим што је нужно ; даље сам сазнао , да је Црни Ђорђе одговорио само жалбама што је Аустрија забранила извоз хране за Србију, на што је Урошевић одговорио: да до њега стоји, па да се та забрана одмах дигне. И та се конФеренција свршила као и моја, т. ј. без икакве одлуке. Ови покушаји у корист Аустрије , нека сорта гладн која влада окоБеограда, и од које је умрло скоро стотину особа (једна несрећа, коју је Црни Ђорђе испрва могао спречити) беху довољни разлози да се забринем за последице, и да би се спремио да одбијем ударац, од кога сам се бојао, одох Миленку Стојковићу, ономе од старешина, који има највише утицаја на Црног Ђорђа. Под изговором да имам да му испоручим поздраве Њ.В. и Вашег Впревасходства, и видећи да га моји комплименти задобијају, ја сам успео да га одлучим да ми помогне убедити Црнога Ђорђа, да је једини спас народа да се држи само Русије. Пошто сам се тако осигурао, да могу ако затреба држати у шкрипу мишљење и ауторитет самога шеФа, ја одох заједно с Ми-