Отаџбина

КАРАЂ' РЂЕ И РУСИЈА

607

Ове речи дојиста не беху притворне, јер како сам га раније упитао шта он жели од царскога двора за себе лично, он је одговорио „нека двор одобри оно што смо нас двоје као неопходно нужно углавили." Са Миленком и осталим старешинама већ није тако, они су ми дали знати да очекују од царског двора одличија, па чак и војничке чинове. (остатак овог писма нема за нас интереса осим једнога места где пуковник Паулучи вели, да је своје бављење у Србији употребио и на то да позна личности које су се одликовале за прве четири године ратовања као и оне, које би по својим способностима могле бити употребљене у служби „ако би се тој земљи хтела дати каква Форма владе" и да ће списак тих личности доцније поднети). Римник ПУКОВНИК 18|30 Јула 1807. Паулучи А сад ево текста конвенције која се помиње у овом писму : „Договор 1 ) између предводитеља словено-српског народа, Ђорђа Петровића Црног и пуковника Његовог Императорског Величанства маркиза Паулучи, кога је послало његово Превасходство, ђенерал од инФантерије, Министар сиољних нослова и разних ордена каваљер и т. д. Андрија Будберг. 1. Пре свега прва је жеља српскога народа да буде иод заштитом (покровитељством) 1Беговог Императорског Величанства Александра Првога. Народ срцски најпонизније моли да би Његово Имаер. Велич. што скорије одредило способнога управ!) Ову конвендију нашао је г. Богишић у архиви ђенералнога штаба (Бр. 23,3?09, шкап 213, пук 3, српски послови, део IV. лист 242 — 245),