Отаџбина

60

ИРЕКО ГРАНИДЕ

шине часно излагале и више од подоФицирских (десетара). Самих правих ОФицира ст. војске, којих је тек по 1 на бата -БОн долазило и били дакле батаљ. команданти, било је у расходу б (1 погинуо а 4 рањена), а по сразмери требало би да је само 1 у расходу. Све пак ово сведочи, да су часност, и излагање на бојишту све већма расли, што су места стерешинска виша била, а не да је то противно било, као што неки врло погрешно веле, чинећи неправедну увреду српској војсци. Са нашег, српског гленишта дакле битка код Врање била је озбиљна. Колики је расход турска војска претрпела, не можемо да определимо тачном циФром. Извесно је то, да је био већи од нашег, нерачунајући 4 заробљена батаљона. Свака победа доноси победиоцу и извесну просторију земљишта већу или мању, према својству земљишта и његових одсека према величини поразе и потпуности победе. Победа код Грделице донела је нашој војсци чувену грделичку клисуру и просторију до Прибоја, — у дужини око 60 а у ширини местимице до 30 километра. Победа код Врање донела је нашој војсци несравњено већу просторију. Наша војска потрошила је само 2 дана на нужну спрему, и одмах се за тим кренула даље. Из Бујановца, места предводнице, раздвајају се два пута: један води јужније, правце преко Куманова, Скопљу, а други више западно, правце преко Гиљана — Приштини и Косову. Корпусни командант према нокупљеним податцима о стању противника и у духу општег задатка целе српске армије прикупи код Бујановца I дивизију која је истурила предводницу у правцу Куманову (до биљачких ханова), а II дивизији да задатак, да заузме Гиљане, што и буде извршено 22 јануара. Пошто се нак на отпор није наишло, нареди одмах кретање даље да се и Приштина заузме, — но примирје ову ствар прекине. Но при свем