Отаџбина

628

Ј1Р0СВЕТНИ ПРЕГЛЕД

учи само у три разредд и то најстарија. За тим се и он наставља у историјско-Филолошком одсеку на Великој школи. Омладина наша до нетог разреда гимназије не уме ни да чита поједине речи латинске. А оне јој долазе без мало у свима предметима. Из тих разреда иду младићи у учитељску школу, Богословију итд. Тамо се тај језик не учи. Они их сврше, сврше Своје школовање, и не добију ни најосновније елементе из најопштијег језика светскога и научнога. Друга група излази у живот, у трговину, у светски саобраћај, и нема ни појма из Латинскога. Трећа група иде у реалку. И ту се он не учи. Ђаци наших реалака дакле сврше своје средње школско образовање, па кроз све време не добију ни најопштије појмове из језика којим су дотле називали све научне и техничке објекте и појаве. Та иста група оде из реалака на Велику Школу и ступи ма у који Факултет сем ФилозоФскога, историјско -Филолошкога одсека. И сврши Велику Школу, универзитет наш, и буде доцније интелигенција наша, којој су отворена врата до највиших државпих звања, а и не изучи ни азбуку латинску ! Па и она четврта група која га учи у вишим разредима гимназије и доцније у номенутоме одсеку ФилозовФскога Факултета, износи извесно веома сумњиву основицу на којој може радити доцније и користити се њоме. А зашто ? Већ и за то само, вдто се он учи у најстаријим разредима, када моћ размишљања превлађује, када је памћење слабије, када логика доминира. А да и не спомињемо још кратко време и мало часова, што заступници класицизма истичу најјаче. Одиста никакав исихолошки разлог није руководио оне, који су утицали на одређивање месга овоме предмету. Њих је само руководио захтев утшштаристички: да се у целој нижој гимназији, из које већа половина нанушта школу, не учи ништа што није потребно за живот; а Латински који је нуждан само за Факултегско образовање, да се учи само у вишој гимназији. Исто је тако и Француски метнут у најстарије разреде ; само му је дат у сваком разреду по један час више. Он се дакле почиње с Латинским заједпо. Ово се никако не може одобрити. У једно исто време, једна иста азбука, а два изговора не иде. Латински као ста-