Отаџбина

630

КЊИЖЕВНИ НРЕГЈ1ЕД

зетком, изгледа као еенисмена према осталоме св ет У» не знајућн ни саме основице два најоиштија светска језика: Француски и Латински. А ту негшсменост дају наше средње школе, оваке каке су. Никако нећу да кажем, да идемо у крајност с тиме: да се гражи „испит зрелости" и потпуно знање тих језика, али свакојако основице њине долазе у опште образовање, у оно опште образовање што средње школе имају да даду. (Свршиће се). Ј. Миодраговић.

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД Наше школовање и његови резултати. Поклич мисленим људма свих странака, од проФ. Влад. ЛариАа. Београд 1886. „Бројеви ако и не владају светом, показују за цело, како се њиме влада". Тако је рекао германски мислилац Гете, на и ако не умем да кажем. је ли та изрека покренута интуицијом његова бистра духа, или аритметичком педантериом вајмаршке коморе, која се беше бројевима наоружала против владавине „старога господина" — толико стоји, да се од тада бројевима поклања већа пажња но што то беше у „добром старом времену". Статистика је чедо нашега века, па и ако је вредним радом Кетлета и др. уздигнута до научне висиие, ипак не знамо још, колико у њојзи има скривених кључева за распознање разних друштвених питања. Цигли један век, кратко је време, да у њему бројеви проговорс јасно, а то ли, да јеком својим разбуде друштво из дремежа, у који га уљуљкаше толики векови пусте религиозне контемплације. Овакако не треба се бојати бројева; они су наши пријатељи и искрени савезници, — али су они и неумитне судије у оцени наших радова, — шта више, у њима је скривен неки пророчански дух, који нам из