Отаџбина

632

књижевни преглед

зети оне застојке, што су их за собом повлачиле партајске борбе ван школе, а руско-словенске тенденције у њојзи. То не беху препреке лако савладљиве нарави — требало је најпре да изумру читаве генерације, па да се у српској школи чује сриска реч, и — хоћсмо ли, да смо правични —, то не смемо прећутати, да је та српска реч, то градиво за науку и успитање , тек пре два деценија, законом утврђена у нашој школи. Шта су цута валови друштвена покрета обронили школске стазе, и свакад је ваљало чистити пут из нова, а кад се ушло у школу, таласала се у њојзи борба около језика, и у томе комплоту, напереном нротив српске речи, против српскога духа, ако нису предњачили људи из „ПопечителБства просвшцешп", за цело нису му се одупирали. Ваљало је сачекати Црнобарца, па да српско писмо, српска реч , добије грађанско право у сриској школи. У Германији беше Грим расчистио с језиком и учитељ имађаше сво.је природно оруђе , да усађује у подмлатку знање и добре нрави; у нас су учитељи били карикатуре шишатовачких класика, који се упираху да што боље изнакараде свој лепи матерни језик, јер у томе „иокњишком" говору, лежаше мерило њихове научености, која бејаше све то већа, што је народ мање разумеваше .... А да би који покушао , да у школи пропагује „Бабски" језик тршићкога „козара", томе је ваљало селити се из —- српског друштва. Пре 20 година још ; морађаху радници на науци трпети , да им уредници званичнога листа коригују не само иравопис, но и гдекоју реч, што се њима свиђаше „проста ....*) У то време беху у Србији (17 округа) около 400 основних школа, дакле на 3000 становника једна; данас их има около 1000, дакле на 2500 по једна. За иоследњих 20 година отворено је около 400 основних школа у једној маленој држави од 2 милиона становника. За средње школе сам писац вели, да су се за краће време утростручиле. Мислим, да није лако наћи повољнија прогреса у којој му драго аустријској области ијш балканској државици.

*) То се десило писцу ових редова у год. 1865, кад му је приступна декција у вел. школи штампана у „Српским Новинама" нравописом, којим нигда није писао