Отаџбина

634

књижбвни преглед

глади се ипак неће умрети ! Најлепше се илуструје верност статистике источ, -румелиотске бројевима о турској наставн. По њојзи долази једна школа на 229 становника. а један учитељ на222. Која јој држава не би за то завидела ? ! Али кад ногледамо на буџет од 198.150 дин., којим треба да се плате 788 учитеља, онда видимо да на учитеља долази 251 дин, годишње , што је на сваки начин доста за учитеља од — хартије Одиста, да није иисац „Горског Вијенца" онано јасно обележио турско истинољубље, ми би морали из самих ових бројева назрети нешто слично ! За хрватско-славонске бројеве верујем да су тачни, али бих се морао најнре уверити, да оно 2,600.000 дин. што се издају за основпу наставу, потичу одиста из просветне касе троједничне. Позната је ствар, да у оним пределима многе општине имају своје школе, што их држава нешто дотира за право , да сама поставља учитеље; има их, што општине саме издржавају, а има их најзад, што издржавају конФесионални фондови. Ми смо ту скоро читали о неким контроверзама у хрватском сабору о дотацији вероисповедних учиона. Разуме се, да статистичар броји тачно све, што је у школи и за школу, и да не мисли на релативно поређење , кад слаже своје цифре, али ја се осећам обвезан да не превидим ту околност. Карловачка гимназија, — примера ради — неће изостати из просветне статистике Троједнице, и ако толико стаје Хрватску, колико новосадска гимназија стаје Угарску ... А таквих школа могло би се више набројати, и кад по тој статистици једна школа долази на 1549 становника, дакле са 950 мање, но у нас, то ће ово релативно посматрање у неколико норавнати ту диФеренцију, па ако и неће подићи наших кукавних 0 - 63 просветних динара на главу, јамачно ће спустити оних 1-34 дин. што хрватско-славонска влада троши на сваког становника. Овака поређења могу нас у неколико умирити, али поправити стање наше наставе за цело неће. Г. К. је очевидно доказао ово троје : 1. да се сељачком свету нашем закраћује настава нрема варошкоме ; 2. да је женски подмладак наш по све оскудан у настави, и 3. — што је најгоре — да школска младеж несразмерно