Отаџбина

ПРЕКО ГРАИИЦЕ

67

војводе Милоја, у очи битке отишао пут Књажевца, баЈаги да брани тај крај. коме у тај мах није претила никакви опасноот! Ђенерал благодари деда Јовану за његову причу иа па се онда обрати кмету каменичком — Ми би желели да на овоме месту подигнемо мали спомеиик војводи Стевану Синђелићу и његовим јунацима који с' њиме овде изгибоше за вашу слободу. Упнтај газду од овога винограда, хоће ли допустити да оградимо толико места колико да се једна плоча са записом подигне! Одмах нађоше газду и протумачише му ђенералову жељу. Ои одмах с' драге воље пристаде. Ђзнерал хтеде да му сјајно плати за то парченце винограда, али газда ни да прихвати пружене дукате, већ рече: — Мени ми је мидо што ће правите таку ствар у мој виноград и молим ви се да поклоним ово парче земље на нашега Краља Милана, Вог да ни га поживи! — АФерим, мудро збори! — повикаше сви сељаци вртећи главом. — Хвала ти рођаче — рече му ђенерал — ја примам твој поклон у име нашега Светлога Господара, али сад ја опет тебе молим да ово неколико дуката примиш па да ноделиш сиротињи у вашем селу за душу твојима мртвима, а за здра г Јље твојима живима! У очима многих сељака засијаше сузе. Газда од винограда прими новце и одмах их предаде кмету, а овај гологлав приђе ђенералу. — Много би ни учинио радост кад би хтео са твоју господу и наше старешине да свратиш мало у наше село да попијемо по једну анасонлију! Ђенерал прими понуду, и пошто је издао нужне наредбе своме шеФ-енжењеру шта има на избраноме месту