Отаџбина

МАРОД И НАПРЕДЈБАЦИ

121

око државне превласти, као првог и иоследњег начела свих на свету политичких партија. Па како је то начело врло интензивно, то се кристализација извршила врло брзо и управ неочекивано. Елементи су се кристалисали, као што се по •себи разуме, по природним својим особинама, одлике су испале бриљантно, а имена њихова још бриљантније. Каотичка опозиција од 1880 год. била је, у главноме. сложена из средњег буржоаског сталежа и виђеиијег сељачког елемеита, без икакве политичке исповести — из масе која је по неизбежности свога лаковерја морала поћи за оним ко јој највише обећа. Отуда је оно што је та голема маса пристала уз оне вође, који су исповедали најнапреднија социјалистичко-радикална начела. Тако је постала врло знаме•нита „народна радикална странка" која је својом детињском наивношћу, својом великом лаковерношћу, и својом наизменично великом срећом и великом несрећом редак појав у нартиском свету. Све што је циљало високим идеалима, све што је хтело да живи вишим напредиијим животом, све што није познавало стварне чиниоце државног живота, што није појимало кол1П10 је себичности у тим чиниоцима —- полетело је под ту нову пророчанску заставу, на којој су биле исписане најкрунније речи свих времена и народа, међу којима су „народна сувереност" и „народно благостање" нрво место заузимали. Па како по самој природи ствари коисервативни елементи нису могли доћи под ту иророчанску заставу, то су се и они издвојили и за се партију образовали. Нешто искуснији п умиренији елементи ставили су се иа чело тога новог организма, у који је ушло све оно што је било по све противно радикалским идеалима, све што је више дисало духом практичности, духом неког половног познавања људског живота, духом консервативним. Но да би ова група испала што бриљантније, да би барем сиољним обликом одговорила сувременим иолитичким идеалима, није смела узети оно име, које би јој по природи сгвар најбоље доликовало. иНије се