Отаџбина

124

НАРоД И МЛПРЕДЊЛЦИ

бма осуђена да се креће чисто формадним најобичиијим путовима, а целокупан је стицај ирилика захтевао нов енергичан обрт у свима правцима. Прилике су захтевале задахиућа, а не педантског формализма западњачког, за који су се уватили напредњаци као ђаие 31 прегледалицу. Приликс су захтевале пуно самопрегоревања, пуно узајамног попуштања, пуно поверења и споразума, не обзирући се на бљутаве уставне формалности западне Европе. После круте, чисто формалне либералне владавине, земља је захтевала братску и очинску политику са вигае искрености и отворености, са вигае попугатања и мање властољубља. На кратко, прилике су захтевале једно. а напредњаци су имали са свим нешто друго, — прилике су захтевале стварног унутарњег нокрета но укусу националном, а напредњаци су свели тај нокрет на чист западњачки формализам. И та несрећна дисхармонија међу приликама п напредњачким организмом, била је узрок нгго су се наиредњаци јопг од самог почетка показали апсолутно неспособни да рукују народиом нагаом политиком. Нећемо иретерати ако речсмо, да у напредној партији није било ни једног јединог човеиа који је ма из далека разумео властити свој партпски положај. Но и то ниЈе све. Нећемо претерати ни онда ако речемо, да у тој партији није било ннједног члана који ннје по све наопако разумео задаћу партије, која се истпче као реакција нређагање формалности унутрагање нолитике. Јер без ове претпоставке сав би живот напредњачкп изгледао као живот у бунилу, н сва радња њихова као дело из ината. Истинитост овога посведочиће нам сама дела нанредњачка која ћемо овде излагати. •Iога се напредњацп нису били формално ни родили, нити се поделили од своје једнокрвне млађе браће — радикала — а већ су имали ту несрећу, да им се рече на највећем народном збору, у народној скупгатини, да су власничка, а не народна партија. И та по све невина истина толико је надражила живце напредњачке, да „Видело" није нагало за неприлично да очита доб]>у лекцију онима, који се усуђују да