Отаџбина

ПРОСВКТНИ ПРЕГЛЕД

129

зовању веома .дмало заступљени, а друго, с недагошке стране, изучавање је љино отежано тиме што се почињу заједно и што се оно врши у добу кад је слабије намћење, које је за изучавање њино најпотребније. За то треба : да се Француски и Латински спусте и у ниже разреде, и то Латииски макар с једном годином раније, и да Грчки, макар само основице његове, дођу ма у који разред гимназије. Долази нам сада Немачки. Јако пада у очи, да је њему дато веома млого времена. Немачки данас у свима нашим средњим школама, и гимназијама и реалкама, има више часова него и један други предмет. Он има више часова и од нашега матерњега језика, Кад се изузме Историја Литературе наше, онда Српски Језик у гимназијама нашим има 20 часова а у реалкама 17, а Немачки има, и тамо и тамо по 22 часа ! Ниједан предмет нема оволико часова. Он је захватио све разреде и то у прва четири но 4 часа недељно. Ако неко за класичне гимназије каже да су се нолатиниле, за наше би и гимназије и реалке одисга имао ираво да каже, да су се ионемчиле. Ми бисмо овде имали озбиљно да се запитамо: је ли ово за нас добро, и с педагошке и народно-политичне стране? С ледагошке стране добро је што је сиупгген у ниже раз реде, где је место и време језицима. Добро је и то, што у нижим разредима има више часова, а у вишима све мање. Али је непедагошки одузимати другим, можда много важнијим, научним предметима часове, па их трпати једноме, или нреоптерећавати децу часовима. С народно-политичне стране имало би млого више да се каже. Ми смо у суседству с немштином. С једне стране јавља се јача потреба за овај језик. Али баш у тој нотреби лежи и опасност за нас. Немачка је нација млого (.бразованија и њена култура силна. Она је већ претонила у се оно Срба што је остало у земљама из којих смо се, по свој прилици, и ми доселили. А њих није било само неколико хиљада, но 3—4 милпона. И образованост њина, још историја нам прича, нимало није уступала образованости немачкој ; а нре хришћанства шта више, она је и иревазилазила. Толиким . словенским народима данас, што су иод немачком силом, немачком културом и влашћу, госпоством и језиком, прети онасност да пронадну, да се претопе, да их кроз неколико векова нестане. Чеси, Словенци, Словаци, Хорвати, па и наши Срби с оне стране Саве и Дунава, и онај остатак Лужичких Срба од непуних сто хиљада, што ОТАЏ15ИНА, Књ. XVI. ОБ. 61. 9