Отаџбина

130

ПРОСВКТНИ ПРКГ11!Д

их је још заостало, не могу да се отресу немштине данас, која их све више стеже. М ми смо сада на ударцу њеиом. Занате наше замењују Фабрикати њени. Трговина наша све више ирелази у њене руке. Поједина важнија, већа нредузсћа, такође. Све више се шире рукотвори њени, еснап њин, број њин, језик њин и сила њина. Наш се потискује и рукотвор и број и језик и сила. То се вели да ми оиадамо ; а они се шире, јачају. Данас је Немац у свакој вароши и варошици нашој, на да не кажемо, и у целој Србији, кад своје куће. Он не мора да учи срнски, јер му сви знају немачки, готови сни с којима он има посла, сви школовани људи у нашој земљи. У својој пак отацбини, они неће да знају за сриски језик. Они чак захтевају да и наши трговци кореспондпрају с њима на. мемачком. Наши трговци морају да траже агенте немачке, немачки не морају срнске. Да ли наше школе, е оволиким бројем часова, а нарочито новијом методом, по којој се језици не уче само теориски него и практички, да се говори, не иду на руку овој културној навали и освајању? Да ли не би можда било у интересу нашем народно-политичном да се овај језик <~а сви.и избрише из програма наше средње школске наставе? И одиста, изгледа да би. Али то је претераност, којанесамо не би била могућна. иего не би бпла ни нужна. По нашем мишљењу, довољно је: смањити број часова овоме предмету и довести га у сразмеру према осталим предметима, и учинити можда један одсгупак од новије методе изучавања живих језика, по којој се поред теорије одмах учи и говорење њиме, и изучавати га само теориски. Ово је довољио за оне који хоће само да се служе тим језиком у науци и књижевности. Они пак, којима у животу затреба говорни језик немачки, нека га уче онда кад им затреба. Благодарећи старој методи, ово се тако већ и ради. Да је нова метода усвојена још онда, кад је Немачки уведен у наше средње школе, немачкој навали би можда два иут више био отворен пуг у нашу земљу, но што је данас. Нрема овоме, све Олендорфе, Трауте, Практичне Учитеље и унутства ваљало би избацити из школа, а у њих увесги научну Граматику и Синтаксу овога језика. По данашњем наставном плану Немачкоме ]е, као и Францускоме, дат онолики исти простор у реалкама као и ч гимназијама. И ми налазимо да је то добро. Нема никака разлога да се живим језицима даје вишс места у једнима него у другима. Свршили смо са страним језицима, живим и мртвим. Сад нам остаје још наш матерњи језик и Старословенски.