Отаџбина

146

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛ-КД

читаоца чисто иреноси у оно доба кад се радња врши. Поред тога има миого хрватизама и застаредих речи, поред прнличног броја таких, које се ие одликују особитом естетичком лепотом као: гарави шегра (као сукало и букало, у преводу Фауста), бре! (узвик којим се Дражић одужује оиоме момку што га је возио заједно са Драгињом у њихном романтичном бегству), и т. д. Од хрватизама и ипаче круппијих погрешака навешћемо само опе, које су, нам цри ирелиставању пале у очи, као : сараденик, место сарадпик ; учинак, м. нроизвод; лечник, м лекар; курисати, м. удварати се; клекао пред њом, м. клекнуо иред њу ; упливишу, м. утичу; марити се Ј ), м. маритп за кога ; сумњичити нешто, м. сумњичити о нечему : исправци м. исправке (исправак у мушком роду!); групирати м. груписати; проничен, место. проникнут; хо мај, ала сте веште, м. ао, ала сте досет.мве; изнеиада(именица женс. рода), и. изненађене; прецептор, м. красне речи, учитељ; џовијални, м. весели (од фанцуског јоуГа!) ; критизпрати, м. критиковати; телбиз (!); битн на страни садругу, м, садруга; што је била сведок Дражи&евом триумфу, м. Дражићевог триумфа; саглашавати се речима свога друга, м. са речима (овде је метут 6 падеж без предлога који означава средство или оруђе, место 6 падежа с предлогом с, којп означава заједницу или друштво); ни како, м. никако; њена цел, м. њен циљ; резервирајте м. задржите, или, у крајњем случају, резервишите; сапутани, м. спутаии и т. д. Ове су иогрешке иађене нрелиставањем само до 67 стране а кад се узме да дело има 264 стране, онда се може замислити колико би се погрешака још могло наћи до краја. На послетку, кад се прочита цело дело, утисак, који оно учиии на читаоца, врло је немио, Мени на пр. кад сам га прочитао, изгледало је, да је писац хтео да престави како прекосавски српски народ јако цени и ноштује књижевнике и уметнике, па их и у дом призива, али да ови, место да високо поштују и цене те изразе пријатељства и поштовања, уносе у породице тих својих поштовалаца бол и сузе, као Мосје Дражић, као и остали главии јунаци ове нрииоветке, обигравајући око домаћииове чељади као лептири. Ако је ово доиста била тенденција пишчева (у што сумњамо\ онда нека му је на част; али, ако се његовој приповетци случајно поткрао овакав карактер, онда је то најеклатантнији доказ његове приноведачке неспособиости, јер тим би се осведочило да не уме владати пером, већ пише насумце, као човек који удари путем за који г ) Г. Савић би ме јако обвезао кад би ме. унутио на ваљано сриско дело, у коме је глагол марити , нашао као повратан.