Отаџбина

НОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД

149

родних песама. Па онда , цело дсло задахнуто је узвишеним патриотским зкаром, неком бујном, младалачком појезијом, неком свежином и јачином осећања и мишљења, а свему том још већу драж даје врло појетски, мелодичан и гладак језик. Кад се тим врлинама дела дода још и вештачки удешен сценични склоп љегов, онда послајс са свим разумљиво што је то дело било у стању да при првом појаву свом толико занесе већину публике, да му је опа, можда у првом заносу, признала и врлине, којих оно, рекли би, нема. Овде смо принуђеии да утакнемо једну примедбу, којом желимо да објаснимо ово, ш го рекосмо о политичкој страни Немање. Какав ће се нолитички, социјални , или културни значај принисати каквом нозоришном комацу, зависи од тога, какав се културни значај у опште придаје самом позоришту. У нас је некако у том смотрењу овладало мишљење, које се слабо слаже са мишљењем, данас владајућим у културним државама запада, — то јесг, иозориште се сматра као пека врста народне школе. Таквоме мишљењу у нас не треба се ни мало чудити, јер оно баш и моказује да је у нас позориште тако скорашње, да му се културни значај још није могао правилно оценити. 0 томе значају доиста је лако на први мах нреварити се. Седите у иозоришту и гледате како публика, а нарочито она необразованија, увек живо иљеска победи сваке врлине, а осуђује порок и непоштење. Чини вам се дакле, да из тога можете с основом закључити, да нозорница Фактнчки врши неки морални утицај на иублику, и слествено да треба што више морала износити на иозо.рницу, па да се ностунно образују у друштву све могуће грађанске врлине. Али носматрајте сало кроз дуже време утицај позорнице па иублику, на ће те се уверити да је ваш нрви закључак био из темеља погрешан. Видећете , да та иста нублика, која пљеска победи врлине, ужива и у многом којечему, што је простачки, недостојно, неморално , и ако јој ово уживање у позоришту одречете, она ће му окренути леђа. Па онда, загледајте се само мало ближе у публику, која похађа позориште, па ћете видети как<1 је она разнолика, и како су различити захтеви њезини. Један долази у нозориште из беснила, други из дуга. времена, трећи из сујете, четврти ради какве шпекулације, пети од бриге и муке , и т. д. до у бескрајност. 0 томе, као и о многом којечему, врло се добро изражава стари Гете у своме „Фаусту