Отаџбина

150 НОЗОРИШИИ ПРЕГЛЕД \Уепп сИезеп Вап^едуеПе ^тМ, Котпгк јепег Газ^ тот сЉегЉсМеп Маћ1е , Пп(1, теав с1аз АЦегзсћћттз^е I>1<ч 1»;. Оаг тапсћег к.отт1, тот ГЈезеп с1ег Јоигпа1е.

Везећ!, <1хе Обгтег 111 с1ег Каће ! НаЉ зтс! $1е каћ, ћа1ћ 81пс1 81е гоћ. Бег, пасћ с1ет 8сћаи8р1е1, ћо1ћ^ е1п КагкеарГе!, Вег ете тМе Касћ!: ап е1пег Гћгпе Вивеп.

А староме Гетеу заиста се не може одрећи да је дос1ро иознавао и позориште и позоришну нублику. — Може ли се дакле месту, на коме се еастаје публика, састављена из елемената, врло разноликих но образовању и укусу, расположењу и вештачким појмовима и захтевима, с основом придавати онај значај, што га у друштву и држави има школа'? . . , . . Ми овде, разуме се, да под школом разумевамо школу у ужем, тако рећи званичном, а не књижевном смислу, у коме се под „школом" разумева свако образовање у извесном правду, па ма се оно и не вршило у стално одређеном облику, те та!<о у том смислу може бити и школе врлине, разврата, глуиости и т. д. Носматрано са овог другог гледишта, позориште може доиста бити, у извесним друштвеним приликама, школа грађанских врлина ; али да оно то буде, не зависи ни од његовог репертоара, ни од његове управе , него од саме публике, која позориште посећава. Репертоар и позоришна управа морају се уиранл.ати према укусу и захтевима позоришне публике — обратпо не може никако да буде. И с тога даклс гледипгга, позориште пи мало не личи на школу, нити имају разло:а они прекори, који се у нас овда онда у јавној штампи дају управи иозоришној. Она, ако није рада да глумци играју нред празним позориштем, а у нозоришној каси да расте коров, мора давати комаде, које публика радо гледа, без икаквог обзира на моралну и вештачку страну тих комада. Тако исто иогрешно је мислити да. жаса публике тражи позоришне забаве само онда, кад јс материјалио и морално добро подмирсна. Оно историјско „Рапет е1 слгсепаеб", када је гладии иролетаријат старога Рима тражио да сухи хлеб осмочи забавом у дирку, баца врло јаку светлост на основе; људске природе, и показује да човек инстинктивно тражи својим живцима најјаче вештачке надражаје онда , кад су му јни било услед