Отаџбина

154

П030РИШНИ ПРЕГЈГЕД

јеет њсговој политичкој идеји), да ће им еудити народ и бог' Али браћу не може да спречи у њиховој намери ни е.мрг мајчина, ни јадиковања и претње Немчњине , они наређују да се Пемања баци у беадан .... Ми смо имали ирилике да иа позорниди гледамо приличан број грозних ецена, али еличну овој не сећамо се да смо ридели. Ова сцена нама је изгледала просто гнусна, а мислимо да таквом утиску није био узрок на:не индивидуално осећање , него да су му узроци са свим објективне природе. Између иризора, који јако шггресају, долази без сумње онај нз Шекснировог „Отсла ", кад Отело дави Дездемону, Сам Шекспир осећао је правилно јачину утиека, што ће га тај иризор на гледаоце учинити, па је акт дављења у пеиолико склонио испред очију завесама на иостељи Дездемонииој. Призор је тај доиста потрееајући, али није одвратан . зато пгго је исихолошки добро мотивисан ; као такав он не може изгледати ни моралпо низак. Дездемона је жена у сваком ногледу бсзпрекора; ама ни Отело није никаква морална наказа, он је честит човек и добар муж, који, обмахнут и заслепљеи страшћу, врши једно грозно злочинство. Он је човек, који греши, али је ипак човек. Ј1а онда, морални угисак његовог злочинсгва умерен је моралном блисклмићу, која иостоји између њега и његове жр гве; само услед тога нам је могуће да жалимо и злочинца и лгртву. Паше оеећање од тог нризора и ако је јако , ипак са свим одговара еФекту, који је ииеац хтео да ироизнеде. — Са евим је другачекод нризора у Немањи, пгго га мало више онисасмо. Ту је жртва једна стара, пеМоћпа мчтп, узорита у мчралном погдсду; а убице су Н)езипи ])ођени сипови. Јецан од њих, Нсмања, толико је низак да хоће помоћу 1ве да изврши у корист својих политичких планова иресију над протнвном му браћом ; а еви заједнн еу толико окорели да им нрисутност материна ни мало не смета да се као зверови покољу, и тиме мајци смрт зададу. Шта јс хтео нисац са овом сценом? Да ли је хтео њоме да покаже да Немлња стоји мораино више од своје браће, да ову претстави као окореле зликовце , те да тако морално онравда нобеду Пем&н.ину и пропаст његове браће? По свему судећи рекли бн да је он тако нешто мислио ; али, на жалост, исиало је нешто сасвим противн". По целом току етвари у Че.мањи г кривица за смрт м-пјчину аад.а угл^вноме на Немању , и величину те кривице пе може ни маао да умањи његова рођена осуда над браћом. Онисусамосаучесници утом злочинству; али главникривац