Отаџбина

ПОЗЧРЛШНИ ПРЕГЛЕД

то је, без приговора, Вемања. Браћа имају за сиоје саучешћеолакшавај ући < околности; Нв.иања их никако нема. Њиховом одуиирању Немањиним политичким илановима ми разуме се, не можемо симпаТисати ; али ми им са гледишта њиховог личног, интереса не мозксмо логично замерити, што своју намеру, да Пемањи ма како дохакају нриликом његовог доласка на двор 8авидов, нису напустили ни услед мајчиког доласка. Најзад онп нису могли, а и нису морали ни иредвидетп у каквом ће сс облику јавити њихов 1 лични сукоб са Немањом ; — Немања је био дужан да се из обзира нрема матери, коју је ои на збор донео, умери и ионуче оида, кад је иидео пгга његова браћа против њега смерају. Што он над мртним телом мајчиним баца кривкцу за убиство њезино на браћу, то не само да га не оправдава, него му карактер још више у сумњу доводи. Призор овај у колико је дакле одвратан ради претеране разлике у моралу између жртве и њезиних убица, чини рђав утисак још и тиме, што се у њему одговорност за један ужасан злочцн неправедно баца на мање крииу, а са свим диже еа више криве стране. И највећем злочинцу не сме се ни по нозитивним. граћанским, пи по моралним људским законима одмерити већа казна од оне, коју је заслужио •> тако исто не сме се ни кривац без довољних разлога ослобођавати одговорности изаслужене казни. У протиином случају уиређена л.удска правичност природно тежи да поирати норемећену моралну раинотежу, да свако.ј крипој 'страни казну правилпо одмери. Са оиих разлога призор на већу у толикој је мери нсихолошки рђаво мотивисан, да цео карактер драмског јунака доводи у питање, а тиме врло осстно штсти и добар утисак целог комади. Немања, мудри п лукави државпик, у извеспом смотрењу је безгранично поверљив према својој околини. Он зна да браћа нису према њему баш најбоље расчоложена, али ипак трни на свом двору човека, кога су му браћа препоручила, и ако му љегов логотет нретставља да је тај човек — нехарник Мутимир — ухода његове браће. То он чини за љубав матери и се стри, дакле, као добар син и брат. Он долази на двор краља Радослава, тдмо тај наметнути му нехарник покушава, у договору са његовом браћом, да га отрује. Доза отрова, коју му пехарник у пехар вина тура случајно није довољпа да нроузрокује смрт, али ипак толико потреса Немањин оргапизам. да би он без еумње нодлегао, да Ана и њезина пратиља нису за времсна дошле и болеснику нужну помоћ указале. РсФеришући