Отаџбина

156

ПОЗОРИШНИ ИРЕГЛЕД

о том свом чокушају Немањџном брату Првошу, који га пита, ■сумња ли Немања. на кога да га је тровао, пехарник прича : „— Ни на кога. Он и не верује да оно беше отров. Мисли да је у путу назебао, иреморио се или каквим јелом се покварио : јер где год уз нуг свратисмо, властела га дочекиваше и гошћаше као цара." Ми не мислимо да је Немањ а морао бити према својој околини у оној мери неповерљив, као што су били, на прилику Кромоел, Лудвик XI, Ивин Грозни и многи други велики политички работници ; али нам је јако пала у очи, управо изгледала неириродпа, безгранична поверљивосг Нежшииа. нрема његовој околини, и мислимо да таква дрта у карактеру мора у опште изгледати ненриродна код човека, који је прегао да извесни по литички и социјални поредак из темсља поремети, а тим радом разуме се, повреди масу личних и политичких рачуна разне политичке и социјалне јачине. Зна се из свакидашњег живота да и најскромнији човек има неиријатела. Немањи , велики државник., мисли да их нема. Да није зато што га је властела свуда дочекивала и гостила као цара '? Може се рећи да је поверење Немањнно нрема ро/јепој браКи са свим природно. То је врло суптилно психолошко питање, којс ми у оиште не маримо да додирујемо ни с ове ии с оне стране, али које, држимо, неће ни други моћи лако расправити. Тек свакако , Нењањи је још нре нута његовог на Рашку (на двор брата му Завида) било нознато незадовољство браћс с њим и у неколико њихове сплетке против њега. По томе рекли би да би по самом карактеру Немањином изгледало много нриродиије да је његов пад дошао услед каквог другог узрока, а не падом у клопку, која је .била тако иросто намештена , да би је видео и обишао и човек са свим обичне памети. Најзад, писац Иемање мислио је да свога јунака треба, поред узвишене политичке цељи и масе разних лкчних врлика, ,да окити још нечим, што ће свему томе бити круна — младошКу. Немања ради на својој нолитичкој идеји, и то пуном снагом, у годинама, у којима се осећање још иије сталожило, а у обичних људи ни мишљење сазрело ; те тако гледамо у овој драми Немању државника, и као ватреног трубадура, који свој државнички рад зачињава љубавним изјавама. Мислимо и сами да се велике замисли у великих умова у опште зачињу још у детињству ; али, да им је за сазревање нотребно обично толико