Отаџбина

11031'РМШНИ 111'ЕГЛЕД

157

врсмспа. да се у практичном раду дотичног индивидуа јављају тек у зрелијим годинама његовим. С тога би нам милије било да видимо Немању као зрела политичара, чије је мишљење и рад са свим усредсређен на политнчкој идеји његовој. Улогу љубавника у комаду могла би узети на се и која споредна лич-' ност. Али рецимо, најзад, да је то наш лични укус, који нема ник^киа носла са драмском ваљаношћу комада, о коме говоримо; допустимо да се брзини индивидуалног развића не могу никакве тачне границе обележити ; да је и вредност драме и карактер драмског јунака у Нежањи појачана тиме, што је Немањииа радња тако разноврсна ; — на погледајмо у каквом односустоји Немањино ашиковање са његовим п^литичким радом. — Својом љубављу прсма Ани, Немања изазива против себе краљеву кћер Десау, чијим частољубивим планокима та љубав смета; брат Пџвош нарочито је огорчен против Немање за то шго мисли да му он смета да добије руку Десаину, а с том и круну краљевску ; Немањин нехарник Мутимир служи убнлачким плановима против Пе.иањв из љубави према његовој сестри Леио-ј. Тако цела драма некако добија више изглед љубавне драме, а Немања карактер љубавног јунака, док ио самој тендеицији комада место љубави требало би да заузима аолитика. — Па онда и Немања јс у љубави више него оригиналан, да не речемо комичан. Он се с Аном састаје у врту Завидовог двора неаосредно иред отварање државног веИа, изјављује јој своју љубав и ипгге њезииу, — из виших иолитичких разлога , онако са свим објективно! Немамо бог зна колико исиуства у љубавним стварима, али нам државничка љубавна изјава Пемањина изгледа до крајности нрозајичка, и у иеколико комична. „Узела си ми мир, вели Немања својој милој, врати ми га, — колико ради мог сиокојства, толиво и ради идеје, од којс зависи будућпост и срећа читавог народа" (а на којој ои ради. —- Не сећамо се тачно речи овога пасажа, али за смисао јамчимо). Ана је врло стидљиво српско девојче ; у љубави је савршен контраст Десчи ; она задржава своје бујне љубавне осећаје, више него пгго јој снага стиже ; ти осећаји, разуме се, савлађују најзад осећање стида и улоге су иромењепе • Ана ирелази у оФанзиву, и државник Немања има муку да етишава њезин љубавни жар... све се еретно свршује Немањиним речима : „— Али сад праштај, животе мој ! Света ме дужност зове — време је одох иа збор. и