Отаџбина

158

позоришни игегјед

Немања, дакло, одлази са љубавног састанка уираво на државнички збор,, на коме има да се решава једно нолитичко иитање од највеће важности но њега и земљу 1 — Може ова околност изгледати ситница без важности. Па добро; нека је и -ситница ; али, кад се та ситница дода осталим ситницама, што их више споменусмп, онда излази исшто крупније, што доста јаку сен баца на државнички карактер Немањин и његово менталне снособности у оиште ; онда нам његов неусиех на већу изгледа као са свим ириродна иоследица неиромишљености његове ; симнатија коју би требало да имамо прсма њему губи се, и ми се мајзад иитамо за што тај човек, радећи тако, да има усиеха, а други, који много паметиије од њега раде, да проиадају? Да ли је томе довољан разлог што је Немања носилац једне велике и благодетне политичке идеје? Зар није иотребно да .се карактер носиоца доведе у склад са величином идеје? Зар се љубавни састанак није могао ставити на које друго место, а не баш испред државног већа, — на нрилику носле спасења Немањиног у Дукљи, од тровања ? Да ли је тај еастанак стављен очде гди је само за то, да би се Десаа држала колико је потребно за цељ иишчеву, у неизвесности о правом расположају Немањином према њој, те да она, уверивши се о правом стању сгвари, утрчи у веће баш кад треба и приномогне пропаст Немањину? Тако исто могло је са свим изосгати вођење мајке на државни збор и њсзина грозна смрт, јер се резултат већа могао и без тога довољно немотивисаног ужаса са свим лепо постићи, а тиме би и утисак целог комада постао много потпунији и јачи. Ми смо, расматраЈући драмске карактере у Немањи, ставили драмског јунака на прво место само ради положаја његовог у драми. А 4ои4 8е1§пеиг, ^ои^, ћоппеиг. Међутим, јунак драме није уједно и најинтересантнији карактер у Немањш У том смотрењу прилично га иадмашује краљева кћи Десаа, која ;е толико активна и по карактеру тако занимљива, да може Немањи с основом да оспори његов положај драмског јунака. — Десиа је даровита, охола, пуста, (како нам писац каже размажена) и частољубива кћи краљева, која је прегла да се користи слабим здрављег свога брата, за кога мисли да неће бити дуга века, те да се помоћу подесног мужа докопа круне краљевске, Њезина одлукада гјо што по то постигне своју цељ, тако је чврста да се она у целој својој радњи ни за часак не премишља о